BEZ ZVANIČNOG OBRAZLOŽENJA: Masovno trovanje pasa i mačaka u Sokobanji!

SOKOBANJA - Masovno trovanje pasa i mačaka u opštini Sokobanja, poslednji put je izvršeno u julu ove godine, koje do danas nije razjašnjeno niti je za to dato ikakvo zvanično obrazloženje.

Sokobanja je oficijelno proglašena ekološkom opštinom.

Na poziv Društva za zaštitu životinja „Luna“ građani i gosti Sokobanje, 20.7.2017. okupili su se ispred zgrade Opštine i održali protest.

Na protestu je govorila Gordana Ratković, građanka Sokobanje, vlasnica jednog od otrovanih pasa.

Ovo je njen govor:

„Ovaj današnji skup nema političku pozadinu, naši ugroženi ljubimci su apolitični. Danas smo se okupili da dignemo glas protiv masovnog, nekontrolisanog trovanja pasa, mačaka i ostalih životinja u našoj maloj varošici. Neki će opovrgnuti ovu reč „masovno“ ali svi mi, i šira javnost, znamo da to nisu dva - tri psa, nego da se radi o više desetina otrovanih životinja. Problem je u tome što većina vlasnika nije prijavila trovanje uz reči „nema ništa od toga“ pa su te nedužne životinje, žrtve, anulirane. Problem je više nego ozbiljan jer se otrov baca na javnim i privatnim površinama gde se igraju deca i šetaju naši kućni ljubimci.

Dana 3.7.2017. u naselju Čuka 2 su nađena 2 otrovana psa i otrovana lisica, a jedan od pasa je vlasnički. Umesto da se obavesti inspekcija za zaštitu životne sredine, poziva se JKP da pokupi otrovane životinje i odveze ih na deponiju. Sledećeg dana 4.7.2017. kao i mnogo dana unazad, izvela sam svoja dva psa u šetnju, i sa mnom je kao i obično bila prijateljica Suzana Ilić sa njenim psom. Samo što sam pustila pse sa povodnika jedna od njih, moja Snupi, se savila i čupnula travicu tik pored mojih nogu i munjevitom brzinom od par sekundi pošla joj je ogromna količina bele pene na usta, dobila je grčenje mišića, i za nepuna dva minuta moja Snupi, pas od 30 kg, je izdahnula na mojim rukama. Odvezli smo je odmah veterinaru, u nadi da se čuda ipak dešavaju, ali veterinar Vladimir je konstatovao da je uginula usled trovanja.

Dao joj je i inekciju ali sve je bilo kasno za to malo čupavo biće. Izveštaj veterinara sam dobila i otišla u policiju tog istog jutra da prijavim slučaj, jer se radi o javnoj površini gde se izvode deca, gde se ide na izlete i roštilja – i dalje govorim o Čuki 2. Patrola je zajedno sa mnom izašla na uviđaj i napravila zapisnik, kome je priložen i izveštaj veterinara Vladimira.

Sledećeg dana su došli kod mene iz policije i pitali imam li saznanja o još nekom slučaju trovanja kućnih ljubimaca. Policajka Marija Kalajdžić mi je dala broj telefona i rekla da im javljam ako čujem za još neki slučaj trovanja.

Sutradan 5.7.2017. sam saznala da je mom komšiji Bobanu Radojčiću u ulici Dositejevoj 58 otrovana mačka. U još dve kuće u istoj ulici su otrovane dve mačke i to skotne. Policija je išla da obavi razgovor i do Milana Krstića u ulici 23. divizije, kome su otrovana dva psa za redom i koji ima izveštaj veterinara iz Niša, gde su pokušali da ih spasu.

Nešto ranije 11. aprila je pas Ljubinka Stevanovića otrovan u dvorištu porodične kuće u ulici Alekse Markišića. Nakon ovog događaja ljudi su se masovno počeli javljati putem društvenih mreža iznoseći svoja iskustva, jer su i njima na veoma sličan način stradavali psi. To se dešavalo u naselju Carina (Sokobanja) gde su u jednom danu otrovana četiri zlatna retrivera i to u dvorištu kuća. Isto se dešavalo i u naselju Podina.

Dana 6.7.2017. u selu Resniku u dvorištu porodične kuće Katarine Petrović je bačen otrov, nakon čega su joj uginua dva psa i osam mačaka.

Dana 7.7.2017. prijateljica Aška iz naselja Vrelo, kod Čitluka (Sokobanja), putem društvene mreže javlja da su i njena dva psa otrovana, a pored njega i još osam u istom naselju, istog dana. O svemu sam, kao što mi je rečeno, obavestila policiju na broj koji su mi dali da im javljam.

Dana 10.7.2017. ujutru rano me zovu prijatelji da dođem do Čuke 2 i obavestim nadležne pošto sam već sa njima u kontaktu, jer na istom mestu gde se otrovao moj pas, sada leži otrovan jež i par koraka niže otrovana mačka. Snimila sam ih, na nosu i ustima imali su žutu penu, a ne belu kao moj pas.

Obavestila sam policiju misleći da će izaći, ali su odgovorili da to više nije u njihovoj nadležnosti. Sve mi je od te rečenice postalo jasno. Tog istog dana odlazim kod inspektora za zaštitu životne sredine i pokazujem mu slike koje sam tog dana uslikala i pričam mu o celom slučaju, moleći ga da se nešto preduzme, da ne dođe do fatalnog ishoda. Odgovor je da će izaći i sutra i tela životinja poslati na analizu.

Danas je tačno deset dana od kada su obećali da će to uraditi, a telo otrovanog ježa i dalje leži na livadi u poluraspadnutom stanju, šireći nesnosni smrad. Samim tim je rizikovano da se otruje još neka životinja ili čovek ili dete, jer kao što rekoh tu stalno cirkulišu gosti sa decom i naši sugrađani. Takva nemarnost nadležnih je strašna.

Nije nam namera da upiremo prstom u nekog, već da ukažemo na to da, bio pojedinac ili grupa, bacanjem otrova po javnim i privatnim površinama ugrožavaju se životi građana i gostiju koji su došli na odmor. Mi više ne znamo gde naše ljubimce smemo bezbedno da šetamo, a da ishod šetnje ne bude fatalan po životinju, a i po nas.

Time se krše naša prava o bezbednosti i slobodi kretanja.

Sve ovo je poprimilo ozbiljniju crtu kada su putem društvenih mreža stotine ljudi mogli i lično da se uvere, gledajući klip, kako se muči otrovan pas.

Snimak je načinila Milica Živanović, ulica Njegoševa u Sokobanji. Ona je dan pre tog događaja sklonila kucu sa ulice i odnela kući u nameri da je udomi.

Kuca se osećala dobro i sretno zbog novog doma. U toku noći je u Miličino dvorište bačen otrov. Kada je ustala imala je šta i videti. Pas se grčio i penio, kao što smo svi koji smo pogledali klip mogli da vidimo. Jadničak je uginuo u najgorim mukama. I za sada, dogodio se „poslednji slučaj“, nakon čega su se i nadležni oglasili putem medija: pas Dimitrija Lukića je otrovan u parkiću ispred njegove porodične kuće. Sa istim simptomima kao i moja kuca. U pitanju je očito nešto jako, kada se život gasi za dva minuta. Da li su ovo „čaršijske priče“, kako su neki izjavili? Ili je samo obdukcija, za koju mi vlasnici i obični smrtnici nemamo para, jedino merilo na osnovu koga bi se ozbiljno reagovalo? Šta još treba da se desi da bi neko od nadležnih preduzeo mere i stao na put ovim dešavanjima u našem gradu?

Zar nismo mi ekološka opština?

Zar je ovo ekologija?

Zar je ovo ljudskost?

Zar se na ovaj način otvara sezona u Sokobanji?

Zato vam ovim skupom želimo skrenuti pažnju da zaustavite trovanje, a odgovorne pronađete i kaznite kako to zakon nalaže.

Jer ovakvim načinom i ovakvom nemarnošću niko od nas neće daleko stići. Mogla bih još da pričam i nabrajam, ali ću dati reč i ostalim učesnicima ovog skupa.

Naši ljubimci ovo ne zaslužuju!

Jer, ljubav koju nam pružaju je neizmerna i bezuslovna! Oni su kao i deca iskreni, mali i zavise od čoveka.“

(Kurir.rs/Peščanik, Vesna Rakić - Vodinelić, Foto: Marina Lopičić, Profimedia)