SPAS OD VRUĆINE I GLADI: Vrata novosadskog Svratišta otvorena svakog dana

NOVI SAD - Deca koja dolaze u Svratište na Bulevaru oslobođenja 39 uglavnom žive u izuzetno teškim uslovima i svaki dan im se, bez obzira na godišnje doba, nešto traumatično dešava. Da li je to glad, hladnoća, kad ne mogu da se zagreju, ili vrelina, kad ne mogu da se rashlade – situacije su različite, a problema mnogo.

Koordinatorka Svratišta za decu ulice Daliborka Batrnek Antonić kaže da nema pravila i da je svaki dan drugačiji, ali da se deca leti uglavnom manje zadržavaju.

Za razliku od drugih godišnjih doba, zimi češće dolaze i više vremena provode u Svratištu jer su u tom periodu znatno suroviji uslovi života i rada na ulici, a situacija nije mnogo bolja ni kada odu kući.

Vrata su im otvorena svakog dana, uključujući i vikend i praznike, od 8 do 20.30 sati. U Svratištu se trude da i njihovi mališani osete raspust pa im organizuju razne zanimljive aktivnosti i kreativne radionice, a pre dve nedelje imali su iscrtavanje lica.

"Kad je lepo vreme, kao i sva druga deca, i naši klinci više vole da budu napolju, a u poslednje vreme nam dolazi oko 25 korisnika dnevno", rekla je koordinatorka i dodaje da pojedina deca leto provode na Štrandu, dođu kod njih da doručkuju, uzmu peškire, domaćica im napravi sendviče i odu. Kad završe kupanje, dođu da se istuširaju, vrate peškire i opet odu.

Dešava se da oni koji sakupljaju sekundarne sirovine dođu u Svratište samo da uzmu vodu, odu do toaleta i onda nastavljaju da rade. Ta deca se odmalena uključuju u posao jer su uglavnom iz porodica koje već generacijama žive od tog posla.

Daliborka Batrnek Antonić kaže da, osim što to nije posao za decu, pogotovo imajući u vidu koliko je štetan po zdravlje, takav način života im ometa i školovanje.

"Strašno je kada nam već oko 10 časova dođe dečak ili momak od 15-16 godina, preumoran i znojav, s prikolicom punom papira, i kaže da je na nogama od 6 jer je shvatio da mu je bolje da ranije ustane i počne da radi dok još nije jako toplo", navodi ona.

Svratište trenutno sarađuje i s Udruženjem „Crvena linija“, čiji je projekat uključivanja romskih porodica u usluge socijalne zaštite podržala Kancelarija za ljudska i manjinska prava Republike Srbije. Četvoro korisnika, zajedno s ljudima iz tog udruženja, obilazi porodice u romskim naseljima i upućuje ih da dođu u Centar za socijalni rad, da upišu decu u školu, da dođu u Svratište i da potraže pomoć.

"Drago mi je što su ljudi iz „Crvene linije“ imali dovoljno strpljenja da naše korisnike uključe, što su ih angažovali za nešto potpuno drugačije i dali im priliku da rade posao za koji inače ne bi imali šansu", naglasila je koordinatorka Svratišta.

Ona je objasnila da nakon svake posete nekoj porodici deca pišu izveštaje o čemu su pričali, ko je bio prisutan i sl. Takođe, za taj posao dobijaju i simboličnu naknadu i zarađuju na drugačiji način, a prošla su obuku u „Info-polisu“.

"Pomoć nam je uvek dobrodošla, a trenutno nam najviše nedostaju namirnice za užinu, slatkiši, grickalice i slično", napomenula je Daliborka Batrnek Antonić.

Kao kuća i spas

Većina dece Svratište doživljava kao drugu ili kuću koju nemaju, a osoblje se trudi da im pomogne da se osete ravnopravnim, nahrane ih, okupaju, da im objasne važnost obrazovanja i pomognu u procesu školovanja.

"Mi smo tu da prepoznamo problem i da pokušamo da sprečimo negativne posledice, zdravstvene i psihološke, da decu ubacimo u sistem, da krenu u školu", rekla je Daliborka Batrnek Antonić, i dodala da sarađuju s mnogim udruženjima građana, kao i da za korisnike stalno oraganizuju različite aktivnosti i radionice i dodaje da lakše funkcionu otkako su postali deo Centra za socijalni rad i misli da deci sada mogu da pružimo kvalitetniju uslugu.

(Kurir.rs/Dnevnik/J. Vukašinović/Foto: Printscreen/YouTube)

POGLEDAJTE BONUS VIDEO:

(KURIR TV) Sahara, a u Srbiji! 9 saveta kako da preživite visoke temperature