POSLE ZEMUNA, DRAMA I U MLADENOVCU: Direktorka škole odustala od reizbora posle neviđenih pritisaka i pretnji
Drama u Zemunu i dalje ne prestaje, a na pomolu je nova - ovog puta u Mladenovcu.
Do problema sada je došlo u Osnovnoj školi “Kosta Đukić“ u Mladenovcu, gde je dosadašnja direktorka škole Jasminka Vuković odustala od kandidature na reizboru iako je, kako navodi, dobila 80% glasova kolektiva.
Ona navodi da joj je čitava situacija uticala i na zdravstveno stanje.
Inače, novoizabrana direktorka Osnovne škole "Kosta Đukić" u Mladenovcu Jasmina Čabrilo članica je Unije žena SNS, a ista stranka je na vlasti u toj beogradskoj opštini.
Inače, da podsetimo, na lokalnim izborima u Mladenovcu 2016. godine Srpska napredna stranka osvojila je 46,84 odsto glasova, tj. 28 mandata u lokalnom parlamentu. Na drugom mestu bio je Luka Maksimović/Ljubiša Preletačević Beli sa osvojenih 11 mandata.
Ogorčena Jasminka odlučila je da se otvorenim pismom obrati javnosti, a njenu verziju događaja prenosimo vam u celosti:
- Nakon nekoliko dana ćutanja odlučila sam da se obratim javnosti, pre svega zbog sebi bliskih ljudi, ali i svih onih nepoznatih kojima sam zahvalna na podršci koju su mi pružili. Kako bih do detalja objasnila šta se sve dešavalo, najbolje je da činjenice popišem precizno i hronološki.
- OŠ „Kosta Đukić“ je 16. avgusta ove godine, u zakonom propisanom roku (tri meseca pre isteka mandata) raspisala konkurs za direktora. Konkurs je trajao do 31. avgusta. Prijavu na konkurs podnela sam 25. avgusta, dok je poslednjeg dana u mesecu prispela i prijava kandidata Jasmine Čabrilo.
U skladu sa Zakonom koji propisuje da se najpre o kandidatima izjašnjavaju svi zaposleni, a potom odluku o izboru direktora po pribavljenom mišljenju Nastavničkog veća donosi Školski odbor - zakazane su sednice. Sednica zaposlenih zakazana je za četvrtak 7. septembar sa početkom u 18:30, a sednica Školskog odbora u petak 8. septembra 2017. sa početkom u 18 časova.
- O terminima i zakazanim sednicama, kandidat Jasmina Čabrilo obaveštena je pisanim putem dana 4. septembra 2017. godine. Iako Zakon ne obavezuje prisustvo kandidata, smatrala sam da je korektno da protivkandidat dobije priliku da se predstavi kolektivu i članovima Školskog odbora i da ih upozna sa svojim planom i programom rada koji je predat uz konkursnu dokumentaciju.
- Petog septembra u 12:05, u prisustvu svedoka koji su se zadesili u kancelariji dobila sam poziv od Dejana Stepanovića, većnika za obrazovanje GO Mladenovac. Između ostalog, većnik mi se obratio sledećim rečima: „Upravo dolazim od predsednika. Tražio je da mu dostavim spisak članova Školskog odbora i da ti prenesem da je njihov izbor Jasmina Čabrilo.“ Pred prisutnima sam pitala poštovanog većnika da li su upoznati sa procedurom i da li se zna ko bira direktora i da se valjda nešto i kolektiv pita, na šta mi je odgovorio: „Ja ti samo prenosim šta je predsednik rekao.“ Zatim sam pitala iz kog razloga se od mene traži spisak članova Školskog odbora. Smatram da su ti podaci javni i da ih poseduju u opštini, kao i u Sekretarijatu, i da je krajnje neumesno da se od mene traži taj podatak jer smatram da on govori u prilog tome da će se na članove Školskog odbora uticati na neki način.
Sledećeg dana u 12:07, takođe u prisustvu svedoka koji su se i tom prilikom zadesili u kancelariji, ponovo me je pozvao Dejan Stepanović. Ovoga puta me je pitao: „Ako me budu pitali, šta da im kažem, šta si odlučila?“. Dalji tok razgovora je išao kao i prethodnog dana, s tim što sam mu rekla da neću povući kandidaturu, jer je konkurs završen i zaposleni su obavešteni da sam konkurisala i da želim da čujem njihovo mišljenje.
- Neposredno pre sednice kolektiva, u četvrtak u 18:12, dok sam sa velikim brojem kolega bila na „puš pauzi“ ispred škole, pozvao me je Vladan Glišić, predsednik GO Mladenovac.
- Kolege su mogle da vide šta piše na displeju telefona, te su se utišale i ispratile naš razgovor, u kojem me predsednik „još jednom podseća“ ko je njihov izbor. „Gospodine predsedniče, smatram da me o tome ne možete obaveštavati po završetku konkursa koji je trajao do 31.8.2017. i da je Vaša reakcija neblagovremena“, odgovorila sam mu. „To ne ide tako kako ti misliš, ja ti samo kažem ko je naš izbor“, bile su njegove reči, nakon kojih sam završila razgovor. Reakcija kolega na sve to bila je: „A šta mi onda uopšte sada radimo ovde?“
- Sednica je održana u holu škole jer nije postojala prostorija u kojoj je moglo da se smesti 98 zaposlenih koji su prisustvovali od ukupno 108 koliko ih je u radnom odnosu po bilo kom osnovu (trudnička bolovanja, odsustva radi nege deteta, bolovanja i dr.).
- Nakon predstavljanja kandidata pristupilo se tajnom glasanju. Od 98 prisutnih, za mene je glasalo 75 članova kolektiva, protivkandidat je dobio 18 glasova, dok je 5 listića bilo nevežećih.
- Kada sam nakon sednice stigla kući, u 20:30, primila sam SMS od supruga moje koleginice, i to sledećeg sadržaja: „Možemo li da se čujemo ili vidimo nezvanično.“ Uzvratila sam pozivom u 20:33. Kako nije želeo da razgovor obavimo telefonskim putem, a istakao je da je važno da razgovaramo, dogovorili smo se da se nađemo u lokalu „Barka“.
- Moj dugogodišnji poznanik, Mladen Todorović, muž moje koleginice i neko sa kim sam sarađivala za vreme sanacije i adaptacije objekta škole u Međulužju (pomogao je da tadašnji predsednik opštine Dejan Čokić opredeli sredstva za isto i da se projekat sanacije i adaptacije objekta uradi), došao je nezvanično, dobronamerno i prijateljski da me upozori „u kakvo se kolo hvatam“ i šta me sve čeka u narednom periodu, ukoliko mu tada ili do ujutru ne javim da povlačim kandidaturu. Pri tom mi je pomenuo da je zbog ovog važnog razgovora napustio sastanak u selu Međulužje, na kojem ga je gospodin Goran Spasojević, iako ne razgovaraju, obavestio šta se trenutno dešava u OŠ „Kosta Đukić“.
Za sat i po vremena razgovora saznala sam da se hvatam u koštac sa čitavom mašinerijom ljudi koji su spremni da me, citiram, „satanizuju“.
Za početak mi je obećano raspeće na društvenim mrežama, etiketa žene lakog morala, finansijska inspekcija koja će po nalogu nešto naći, huškanje roditelja protiv mene, prijava roditelja za zlostavljanje dece što će za posledicu imati oduzimanje licence, te ću zauvek izgubiti pravo da radim u prosveti i moći ću samo da se zaposlim na trafici i brojne druge gadosti koje moj mozak nije mogao ni da smisli.
U toku razgovora cenjenog gospodina zvao je predsednik opštine (dotični mi je pokazao ko ga zove), a komentar je bio „Evo, vidiš šta praviš!“. Takođe mi je stavljeno na savest da u trenutku dok mi razgovaramo kroz pakao prolazi 9 članova Školskog odbora, sve „zahvaljujući“ meni.
- Na rastanku mi je moj poznanik poručio da se nada da sam pametna žena i da očekuje poruku ujutru u kojoj odustajem od kandidature.
Svi gore navedeni dobronamerni saveti naterali su me da se zapitam šta je zapravo bitno na ovom svetu. Naravno da to nije direktorsko mesto, pa ni osam godina poštenog rada. Naravno da nije bitna ni visoka ocena za rad na eksternom vrednovanju rada škole. Nije ni želja da škola unapređuje svoj rad onim tempom kojim je to činila u poslednje dve godine, kao ni vizije vezane za napredak na poslovnom planu. Naravno da nije najbitnije bilo šta od toga. Najbitnije je sačuvati zdravlje i imati koricu hleba kojom ćete prehraniti dete.
- Pred sobom sam samo imala sliku da je neko pljunuo na sav moj uloženi trud i rad, gazio me kao bednog crva i ostavio bez osnovnih sredstava za život.
- Tog jutra je morala biti doneta važna odluka, a značila je - neopoziva ostavka. Na taj način sam izdala 3/4 kolektiva, 75 ljudi koji su cenili i poštovali moj rad, ljudi čije je mišljenje važno, 75 onih sa kojima sam sarađivala ne samo unazad 8 godina, već i 15 godina pre toga.
Sama situacija u kojoj sam se zadesila uticala je i na moje zdravstveno stanje u tom trenutku.
- Na sednici Školskog odbora, podnela sam neopozivu ostavku i samim tim povukla kandidaturu na mesto direktora. Svih 9 članova Školskog odbora glasalo je za jedinog preostalog kandidata. Svaki razuman čovek u ovom trenutku će se zapitati odakle svih 9 glasova i zašto bar 3 glasa nisu bila protiv (iz redova zaposlenih), ali ja o tome ne mogu da govorim, osim što je prema mojim saznanjima jedan od članova nakon sednice završio u Hitnoj pomoći. Razumem ga u potpunosti. Ovo su nažalost bili dani za (ne)zaborav.
(Kurir.rs/Espreso.co.rs)
"INTERES ZA VRAĆANJE U SRBIJU SVE VEĆI" Predsednik Vučić: Oko Božića plan za povratak ljudi iz dijaspore