NIJE TAČNO DA SVI IDU IZ SRBIJE: Sestre Italijanke Valentina i Mikela zaljubile se u Vranje i ostale kod nas

Kaže da je nešto najlepše što je probala ovde srpski ajvar i sarma, a obožava i burek sa kečapom. Međzu prvim rečima koje je naučila bile su ajvar, smor, ’Ajde vidimo se brate!

Mikela je rođena u Rimu, a sa porodicom živi u gradu Viterbo nedaleko od italijanske prestonice. Njena starija sestra Valentina završila je četvrtu godinu srednje škole upravo u vranjskoj Gimnaziji, gde je i maturirala.

Mikela otkriva da je od sestre čula lepe priče o Srbiji i o Vranju, čula je da su ljudi dobri, gostoljubivi. Želja joj je bila da dođe i upozna Srbiju i Vranje u čemu joj je pomogla sestra Valentina. Mikela u Vranju živi u izabranoj porodici koja se se stara i brine o njoj dok se ona ovde školuje.

Njena starija sestra Valentina u Beogradu studira na Filološkom fakultetu,engleski, italijanski i srpski jezik.

Suzana Mišić Stanković direktorka Gimnazije napominje da je Valentina s obzirom da je bila učenica Gimnazije imala tu mogućnost da polaže prijemni ispit i bude redovni student Beogradskog univerziteta.

„Valentina je mogla da bira bilo koji grad u Srbiji, ali je odabrala Vranje i Gimnaziju. Vrlo dobro se snašla i jako dobro savladala jezik, te utiske je verovatno delila sa porodicom, otuda i želja da i njena mlađa sestra Mikela bude naš učenik. Bila sam iznenađena i jako zadovoljna kada su roditelji došli i obrazložili da žele da im i druga ćerka bude učenik naše škole. Bili su oduševljeni srdačnošću i gostoljubivošću Vranjanaca, ovde su stekli nove prijatelje. Potrebnu dokumentaciju dostavili su Ministarstvu prosvete sa zahtevom da Mikela pohađa nastavu u trećem razredu, a nakon toga se vraća u Italiju. Ono što je veoma važno je to da Mikela potvrđuje da nije baš tako da svi odlaze iz Srbije već je ona primer da su ljudi zainteresovani da dođu u Srbiju, zahvaljujući nekom pređašnjem iskustvu njene sestre koja je ponela lepe utiske o školi u kojoj je bila jako lepo prihvaćena“, priča direktorka.

„Sviđa joj se i lepo joj je ovde, drugarice iz odeljenja joj pomažu oko jezika polako se prilagođava. Nije znala koliko su ljudi u Srbiji i Vranju gostoljubivi. U Italiji su u školi odvojeni dečaci od devojčica u nastavi, a ovde su odeljenja mešovita“, objašnjava šesnaestogodišnja Italijanka dok joj u prevodu pomažu drugarice.

Mikela priča da podjednako voli sve drugarice da se sa svima druži i da su je svi lepo prihvatili. Nerazdvojna je sa Aleksandrom, Stanislavom i Andreom, a njen razredni starešina je profesor srpskog jezika Dragan Petrović.
„Mikela polako savladava srpski jezik, a od profesora srpskog jezika je dobila zadatak da svakog dana nauči po pet novih reči, kaže direktorka Gimnazije Suzana Mišić Stanković, dodajući da ona delimično razume srpski jezik.

„Ostali profesori se uključuju tako što joj daju posebna zaduženja, znači ona za godinu dana treba da savlada jezik naravno i materiju ne u potpunosti kao učenici Gimnazije, ali opet mora da pokaže jedan nivo znanja kako bi mogla da nastavi dalje školovanje“, objašnjava direktorka.

Mikela za sada odgovara na engleskom jeziku i u tome joj puno pomažu drugovi iz odeljenja. Jako se dobro snalazi u nastavi engleskog jezika, i od profesora istorije dobila je zaduženja i pitanja na koja mora da odgovori. Ne ulazi u suštinu lekcije, ali na neka osnovna pitanja mora da da odgovore. Malo je lakše kod predmeta kao što su muzičko, likovno, fizičko već ima izabrani sport koji voli, a biće uključena i u sekcije povodom obeležavanja Dana škole. Mikelina sestra Valentina bila je stalni član hora škole, a to je i Mikelina želja jer je i u Italiji pevala u horu.

Valentina Papelo, starija Mikelina sestra postala je đak Gimnazije preko organizacije, preko razmene učenika. Posle 20 godina Valentina je prvi učenik koji je došao putem razmene. Što se Mikele tiče, prema rečima direktorke Gimnazije ona nije došla putem razmene, već samoinicijativo što je jedan od retkih slučajeva u srpskim školama.

Mikela se nada da će savladati jezike, srpski i engleski. Planira da nastavi studije i jednog dana bude profesor jezika. Zanimljivo je da su prve reči srpskog jezika koje je naučila Mikela kako ste, dobro sam, stolica,sto, kanta, prozor, ajvar, „smor“,ajde vidimo se „brate“. Ona uspešno uči ćirilicu.

Kaže da je nešto najlepše što je probala ovde srpski ajvar i sarma, a obožava i burek sa kečapom. Posebno joj je zanimljivo što Vranje ima puno kafića u kojima je mnogo mladih. Mikeli se dopada Pržar, priroda Vranja, zgrada škole.

„Bila sam učesnik panel diskusije na temu „Želim da ostanem u Srbiji“. Među učenicima i studentima vlada mišljenje da treba otići iz Srbije, a projekat je bio fokusiran na to da damo podršku da ljudi treba da ostanu u Srbiji. Meni Mikela uliva jedno poverenje i mislim da ima nade za državu i za ovaj grad kada se ovako mladi ljudi odazivaju i dolaze.

„Zahvaljujući Valentini, došla je Mikela, zahvaljujući Mikeli doći će i neko treći..., kaže na kraju Suzana Mišić Stanković, direktorka vranjske Gimnazije.

(Kurir.rs/T. Stamenković/Foto: Tatjana Stamenković)