Aninu zimnicu njene mušterije zovu Betovenova Peta simfonija, koja važi za neprevaziđeno jedinstvo oblika i sadržaja i zbog čega se kod najšire publike, najviše i ceni.

I zimnica Ane Nikodijević iz sela Ovsište kod Topole i ostalih srpskih domaćica takođe se ceni. Ali, mogla bi da ima višu cenu. U inostranstvu, procenjuju oni koji tamo dugo žive, svaka tegla sa zimnicom iz domaće radinosti mogla bi da košta i tri puta više, piše Agroklub.

zimnica-ana-nikodijevic-foto-agroklub-biljana-nenkovic.jpg
Agroklub/Biljana Nenković 

Blizu 80 vrsta slatke, slane i kisele zimnice i oko 10.000 tegli i flaša izašlo je iz Anine kuhinje u porodičnoj kući. Za izradu zimnice odlučila se kada je ostajalo dosta povrća i voća sa imanja od šest hektara. Svu zimnicu sprema isključivo po tradicionalnim metodama. Podrazumeva se da paprike za ajvar peče na plotni, dok za pasterizaciju koristi stari metod u rerni - voda u šerpi, krpe i poklopac. Sa spremanjem počinje još krajem aprila, kada stignu prve jagode i nastavlja do kasne jeseni, sve dok ima povrća i voća.

Anina svekrva peče paprike i računa koliko bi isti ajvar koštao u Švajcarskoj

Švajcarci bi turšiju platili i 20 franaka. Ona je zadovoljna što u kući uspeva da dopuni budžet prodajom zimnice, ali pomalo poražavajuća činjenica stigla je od člana porodice koji dugo ne živi ovde.

"Ovu teglu turšije Ana prodaje za 600 dinara, dok bi, recimo, u Švajcarskoj ona dostigla cenu od 2.000 dinara. Tegla industrijskog ajvara od 370 ml tamo košta 520 dinara, a ona ovde 720 ml prodaje za 500 dinara", kratko i sažeto objašnjava razliku Anina svekrva, koja dugo živi u Švajcarskoj.

zimnica-ana-nikodijevic-foto-agroklub-1.jpg
Agroklub/Biljana Nenković 

Slično našoj turšiji, recimo, prave i prodaju Turci i Rusi u Švajcarskoj i za nju u svojim prodavnicama traže i dobijaju 20 franaka. Ana kaže da je svesna da bi ručno pravljena zimnica i pasterizovana po starom metodu dunsta, mogla da ima bolju cenu i ovde i preko granice, ali je svesna i platežne moći sadašnjih i potencijalnih mušterija. Preko granice njena tegla otišla je najdalje do Pariza, ali uglavnom su to naši ljudi. A kod nas još jedan apsurd.

"Zabluda je da ovde kod nas zimnicu kupuju samo ljudi koji žive u grad. Naprotiv 50 odsto mojih mušterija su sa sela, koji se bave nekim drugim poslom i nemaju vremena da spremaju zimnicu", dodaje Ana.

Pravi simfoniju u tegli - crno grožđe nije samo dekor

paprika-foto-fonet-sep-2013.jpg
Fonet/Ilustracija 

Ona svom voću i povrću dodaje vrednost u teglama i pokušava da razvije posao. Za prodaju pravi sve ono što jede i njena porodica. Osim toga, ona poput pravog umetnika pravi u teglama mala remek dela.

"Ne volim puko slaganje namirnica. Želja mi je bila da tegle bude emocije, da se smeju i izazivaju radost onih koji se spremaju da sednu za sto. Za moju zimsku salatu kombinujem voće i povrće. To je takođe zaostavšina iz prošlosti, kada su ljudi pokušavali da sve što mogu sačuvaju za zimu. Šećer iz voća daje čudnovatu notu celoj tegli", kaže Ana Nikodijević.

Rezbareno voće i grožđe u tegli sa povrćem

Zato se u njenoj turšiji pored paprike, paradajiza, šargarepe, tikvica, krastavaca, baškare i jabuke, kruške i obavezno grožđe.

"Jedna mušterija mi je napisala da je moja zimnica kao Peta Betovenova simfonija. Oni koji se bolje razumeju u dela čuvenog kompozitora kažu da je u pitanju odličan spoj oblika i sadržaja. Zovu je još i Simfonijom sudbine. Ako je tako, onda je to za mene veliki kompliment", dodaje Ana.

Stvara u selu čuvenog Radoja Domanovića

Osim Betovena, koji se sticajem okolnosti našao u priči o Aninoj zimnici, još jedna poznata ličnost "vija" se blizu njenih špalira vesele zimnice. Najčuveniji srpski satiričar Radoje Domanović rođen je u Ovsištu, nedaleko od kuće Nikodijevića.

"Kad mušterije pitaju odakle sam, odgovaram im da živim u Domanovićevom rodnom selu. Malo se zbune, ali tako promovišem i našu istoriju i svoju zimnicu", kaže Ana.

(Kurir.rs/Agroklub/Biljana Nenković/Foto: Biljana Nenković)

POGLEDAJTE BONUS VIDEO:

(KURIR TV) 10 razloga zašto treba jesti turšiju!