(FOTO) U BANATU VESELO ZA BADNJI DAN: Na konjima donose badnjak, pa dočekuju korinđaše

KIKINDA - Najradosniji hrišćanski praznik Božić, ali i Badnji dan i veče koji mu prethode, u Kikindi i ovom delu Banata praznuju se u krugu najmilijih i lepe običaje.

Deca najviše vole Badnje veče, jer tada odlaze da korinđaju.

"Ta obredna dečja povorka je vezana samo za ovaj deo Banata. U korinđanje se odlazi s prvim mrakom. Grupe mališana posećuju komšijske kuće i kazuju lepe pesmice o velikom prazniku. Korinđajući, deca nagoveštavaju i dolazak proleća, ili govore o rađanju, napretku i zdravlju", kaže za Kurir Slavica Gajić, etnolog kikindskog Narodnog muzeja.

DANAS JE BADNJI DAN: Na ovaj dan iz kuće ništa se ne daje, a Srbi kažu ako si se s kim svađao, danas se izmiri!

Korinđanju prethodi pitanje dece: "Da li je slobodno korinđanje?“, a onda sledi: "Ja pretrča preko šora, daj gazda, dva-tri ora, čašu vina ili čašu rakije, Božić je kod kapije". Domaćini ih potom daruju orasima, šljivama, jabukama i bombonama.

"Interesantno je da svaki poklon ima svoju simboliku. Orah predstavlja pretke, dok je jabuka simbol zdravlja. U multinacionalnim sredinama, kakva je Kikinda, deca koriđaju dva puta, uoči katoličkog i pravoslavnog Božića", ukazuje ona.

VEROVANJA NA BADNJI DAN: Evo šta NIKAKO ne valja raditi danas, a ovo OBAVEZNO morate...

Korinđaši i njihovi domaćini, pre toga, prisustvovaće donošenju i paljenju badnjaka. I ovoga puta će Badnjak do porte crkve Svetog Nikole u centru Kikinde, ali i pravoslavnog hrama Svetih Kozme i Damjana, na periferiji grada, doneti dve grupe konjanika, praćenih fijakerima i zapregama koje su okićene hrastvim grančicama. Donošenje badnjaka u Kikindi se ponovo ustalilo od 1993. godine. Povorku konjanika, zaprega i fijakera čine poznati kikindski paori i konjari. Uvek je neko drugi domaćin veseloj povorci.

"Meni je po drugi put ta čast ukazana, a ugostiću tidesetak konjara. Ugrejaću ih vrućom rakijom i kuvanim vinom. Pre dolaska do porte i paljenja badnjaka, uvek prođemo najprometnijim ulicama, a okupljenim ljudima delimo hrastove grančice. Pre nego što što dođu korinđaši, već sa prvim sumrakom, po kući trebalo razastrti slamu, a posebno po gostinskoj sobi. Slama u kući treba da stoji sve do trećeg dana Božića", kaže Dragan Radanović.

(Kurir.rs/S.U.)