POTRESNA ISPOVEST ALEKSANDRA KOJI JE NA BADNJI DAN DOŽIVEO PRAVU DRAMU: Mogu samo da se zahvalim Bogu, zetu, vatrogascima i komšijama što su me spasili! OVAJ DAN NIKADA NEĆU ZABORAVITI

LIPOVAC - Mladić Aleksandar Mitić(20) iz sela Lipovac osam kilometara udaljenog od Vranjske Banje, doživeo je pravu životnu dramu kada je prošle godine na Badnji dan po snažnoj mećavi krenuo u šumu po badnjak.

isekla mu patiku, i povredila tetive na nozi. Sa otvorenom ranom na desnoj

nozi širine šest, a dužine 11 centimetara uz jako krvarenje on je pokušao da

se gazeći dubok sneg vrati kući.

"Bila je tu neka grana koja mi je smetala pokušao sam da je odsečem,

grana je bila zaleđena i kako ju je jak vetar pomerao umesto da nju

presečem, sekira je odletela isekla patiku i zabila mi se u nogu. Pokušao

sam da se uspravim i polako krenem prema kući. Podupirao sam se

sekirom dvadesetak metara, a onda mi se smučilo oblio me je hladan znoj

pao sam i počeo rukama da se vučem kako bi se približio kući i dozvao

ukućane oca, majku. Uspeo sam, čuli su me uneli u kuću skinuli patiku,

čarapu i previli ranu i pokušali da zaustave krvarenje, ali meni je bilo sve

gore i gore. Mogu samo da se zahvalim Bogu, vatrogascima i komšijama

što su me spasili", priča Aleksandar.

Prema rečima njegovog zeta Saše Spasića koji je učestvovao u

spasavanju šuraka sa vatrogascima, Aleksandar je u šumi bio potpuno sam

kada se povredio, na mestu koje je bilo udaljeno od njegove kuće ćetristo

metara..

!U takvom stanju nije uspeo daleko da stigne na nekih pedesetak metara

do kuće mu je pozlilo pao je, pa je puzeći na rukama nastavio da se po

snegu probija do kuće . Ukućani i komšije ukazali su mu pomoć

pokušavajući da ga na nosilima spuste do Vranjske Banje", priča Spasić.

Tek tada je počela da se odvija prava drama, jer je to područije zahvatila

snažna mećava sa snežnim nanosima visine i do dva metra. Aleksandra su

na nosilima uspeli da prebace samo do kuće koja je bila nadomak njegove.

"Agonija je trajala sat vremena, a onda su me pozvali telefonom, jer se

krvarenje nije zaustavljalo, a on je počeo da se gubi. Pozvao sam Hitnu

pomoć u Vranjskoj Banji, obavestio ih a onda sam i sam krenuo kolima da

pomognem. Kola Hitne pomoći nisu uspela da se probiju, ja takođe ostali

smo zavejani bez ikakve šanse da nastavimo dalje. Odlučio sam da krenem

peške probijajući se kroz nanose snega. U jednom trenutku i sam sam

propao u smet visine dva metra jedva sam se izvukao. Prešao sam svega

kilometar puta. Vratio sam se na mesto odakle vozila nisu mogla da se

probiju. Zbog jakog vetra snežni nanosi ponovo su zatrpali put koji smo

probiili. Pozvao sam Vatrogasno-spasilačku ekipu, a onda da sneg i nas ne

bi zatrpao sišli smo u Vranjsku Banju da sačekamo vatrogasce. Bilo je

jezivo nevreme", kaže on i dodaje:

"Vedran Tašković, komandant Vatrogasno spasilačke jedinice i ja krenuli

smo saonicama da se probijamo kroz smetove do mesta gde se nalazio

Aleksandar. Namučili smo se jer su snežni nanosi bili sve veći. Na pet šest

mesta imali smo prevrtanje saonica jedva smo se izvlačili. Sanke su

jednostavno propadale u sneg. Tri sata smo se probijali po nemogućim

uslovima do kuće u kojoj je ležao moj šurak.Snežna mećava, velika

hladnoća otežavali su ovu neizvesnu situaciju u kojoj je bilo najvažnije stići

što pre do povređenog. Čim smo stigli Vedran mu je ukazao prvu pomoć

vezao i stegao ranu kako bi zaustavio krvarenje. Aleksandar je bio potpuno

modar, stavili smo ga na sanke, Vedran je krenuo ja iza njih zaglavljivali

smo se na tri mesta i nekako uspeli da stignemo do Banje, odakle je kolima

Hitne pomoći Aleksandar prebačen u ZC u Vranju. Povredio se ujutru u 10

sati a tek uveče u 23 sata je bio prebačen u vranjsku Bolnicu nakon 23

sata, jedva smo ga spasili. Dve jakne kojima mu je bila vezana noga bile su

pune krvi".

Saša objašnjava da veliku zahvalnost duguju Vedranu Taškoviću, komandantu Vatrogasno spasilačke jedinice koji je pokazao i veliku hrabrost I požrtvovanost u spasavanju njegovog šuraka.

Aleksandar se je nakon ukazane lekarske pomoći, ušivanja rane i primljenih

infuzija oporavljao kod zeta i sestre u selu Davidovic. Kretao se pomoću

štaka.

Kaže da je na sreću sve dobro prošlo, ali da nikada neće zaboraviti Badnji

dan, mećavu i odlazak po badnjak.

Vedran Tašković, komandant Vatrogasno spasilačke jedinice kaže da je

spasavanje dvadesetogodišnjeg Aleksandra, bila jedna od najtežih

intervencija koju su on i njegove kolege imale od kako je prošle godine

nevreme sa snažnom mećavom i niskim temperaturama zahvatilo ovo

područje.

(Kurir.rs/T.Stamenković/Foto: Privatna arhiva)

POGLEDAJTE BONUS VIDEO:

Kakvi nadljudi! Zgrada u plamenu pala na vatrogasca, a njegove kolege pokazale šta je herojstvo!