Od tog posla skoro ceo grad hrani svoje porodice. Mi ćemo potonuti i propasti ako se to preduzeće ugasi, kaže meštanka Jelka Jovanović

SMEDEREVO - Mrtav grad!
Železara Smederevo, koja je bila najveći izvoznik i imala čak 13 odsto učešća u ukupnom izvozu Srbije i u kojoj ima više od 5.000 zaposlenih, prestaće sa radom početkom jula. Ova vest potpuno je poremetila živote meštana Smedereva. Svi su zabrinuti, jer, kako kažu, ako se zatvori Železara, njima života ovde nema.

- I dalje ne verujem da će da nam zatvore Železaru. Shvatate li vi šta to znači? Od tog posla skoro ceo grad hrani svoje porodice, mi ćemo propasti ako se to desi. Ne znam šta će biti, ali znam da će u Smederevu sve potonuti. Moj grad umire - kaže meštanka Smedereva Jelka Jovanović.

Naša ekipa prošetala je Smederevom i, verovali ili ne, jedva smo mogli da sretnemo čoveka na ulici. Nigde žive duše, kafići prazni. Neverica i pustoš. Prema rečima meštana, otkako su čuli da će Železara prestati sa proizvodnjom svi su se zatvorili u kuće i stanove. Kažu, kao predratno stanje.

Violeta Bošković, prodavačica sladoleda, priča kako je poslednjih nekoliko godina grad već mrtav, ali kad su čuli da se zatvara Železara, u kojoj radi i njen zet, izgleda kao da je sve stalo. Zoran Milivojević, vlasnik mini marketa „Dukat“, požalio nam se da mu sada u radnju retko ko svraća.

- Nema nigde nikog, ljudi nemaju para. A tek ih neće imati. Sreća da imam ovu privatnu radnju, pa nešto malo zaradim. Mada, sve je poskupelo, hrana pogotovu. Ako se ovako nastavi, ne piše nam se dobro - kaže on.

1008nebojsa-mandic.jpg
Kurir 

1006nebojsa-mandic.jpg
Kurir 

Skoro 100 godina rada

Železara Smederevo osnovana je pod imenom „Sartid“ 1913. godine, a nakon stečaja i privatizacije 2003. godine za 23 miliona dolara pripala je američkoj kompaniji „Ju-Es stil“. Srbija je 31. januara 2012. godine opet postala vlasnik Železare, kada je za jedan dolar otkupila kompaniju od „Ju-Es stil“.

1004nebojsa-mandic.jpg
Kurir 

Slađana: Nadamo se čudu!

U Železari niko od radnika nije želeo da priča. Kada smo im prišli da ih pitamo za trenutnu situaciju, samo su odmahnuli rukom, okrenuli se i otišli. Jedino smo uspeli da popričamo sa Slađanom Cerović, koja radi u protokolu.

- Mogu samo da vam kažem da ni mi ne znamo šta nas je snašlo. Nadamo se čudu i verujemo da će sve biti kao pre - kaže Slađana.