Kocev: Umetnost nije u funkciji ćirilice ili latinice
NIŠ - Autor spomen-obeležja Konstantinu Velikom (272/73 - 337) u Nišu Mile Kocev je na zamerke iznete u medijima što tekst na tom spomeniku nije na ćirilici, odgovorio "da umetnost nije u funkciji ćirilce ili latinice, a naročito ne sme biti deo jeftinog marketinga."
"Umetnost ne treba posebno objašnjavati, a naročito ne onu koja je tako očigledna i shvatljiva na prvi pogled.
Umetnost treba razumeti ili se bar potruditi da se razume. Ukoliko se želi kritikovati i polemisati potrebno je elementarno znanje, umetnost ne trpi prazne priče", naveo je autor u odgovoru koji je objavljen na gradskom sajtu.
Prema njegovim rečima, "umetnost je iznad svega, iznad ideologije, uskogrudog razmišljanja, praznih pozadinskih poruka, a nadasve iznad plitke svesti. Ona nas uzdiže i izgrađuje, čini nas plemenitijim i umno širokim bićima".
Kocev smatra da je "praviti senzaciju na račun umetnosti nakaradno i nedopustivo".
Uz reagovanje Koceva na sajtu je ispisan tekst koji će biti upisan na posebnoj deskripcionoj tabli na srpskom, engleskom, nemačkom, francuskom i italijanskom jeziku, koja će biti naknadno postavljena uz obeležje.
U Zavodu za zaštiti spomenika kulture u Nišu poznavaoci Konstantinovog doba rekli su da polemika na tom nivou ne zaslužuje komentar.
Spomenik Konstantinu Velikom podignut je kod tvrđavskog mosta i deo je projekta "Carevi Karnuntuma koji su promenili svet" čiji je idejni tvorac direktor austrijske fondacije "Art Karnuntum" Pjero Bordin.
Predstavljen je lik Konstantina Velikog i Hristov monogram, a spomenik su, u sklopu obeležavanja gradske slave i Dana Konstantina Velikog i carice Jelene, početkom prošlog meseca otkrile delegacije iz Austrije i Turske sa gradonačelnikom Niša Milošem Simonovićem.
Fondacija "Art Karnuntum" proglasila je Srbiju i Niš za veliko svetsko mesto istorije, a Konstantin Veliki povezuje tri grada sa raznih krajeva, austrijski Karnuntum, Niš i turski Izmit.
Konstantin je rođen u Nišu, u Karnuntumu je zaključen ugovor 308. godine o tetrarhiji između četiri rimska imperatora, Galerija, Maksimilijana, Licinijusa i Konstantina Velikog, a u Izmitu je 311. godine donet prvi edikt o verskoj toleranciji.
Četiri imepratora povezuju gradove učesnike projekta među kojima su još Jork, Trir, Arl, Zaječar, Instanbul, Solun, Rim i Milano.
Spomenik u Nišu je izrađen prema zajedničkom rešenju u sklopu projekta, a njegovo otkrivanje deo je priprema Niša za obeležavanje 17. vekova od donošenja Milanskog edikta.
PONOSAN SAM NA SRBIJU KOJU NIKO NE MOŽE DA ZAUSTAVI: Vučić se oglasio iz Zemun Polja - Dve firme htele da odustanu od radova zbog hajke, ali sam ih vratio!