(VIDEO) BOJAN (20) IZ GOSTILJA NE ŽIVI ŽIVOT GRADSKIH VRŠNJAKA: Ne banči po splavovima do 6 ujutru, on tad ustaje! Nisam se pokajao, prvo namirim goveda, pa ovce, a onda u šumu

Izabrao sam srednju poljoprivrednu školu da bih stekao neko iskustvo i da ga primenim jer sam želeo da ostanem na selu. To me je vuklo od malih nogu, rad oko stoke, mašina i mehanizacije, kaže najmlađi član porodice Niković

U domaćinstvu su muž i žena Milanko i Svetlana i njihov najmlađi sin Bojan, dok dvojica starijih sinova rade u Beogradu i Požezi. Radni dan dvadesetogodišnjeg zootehničara se prilično razlikuje od većine njegovih vršnjaka, piše Užice oglasna tabla.

„Ustajem ujutru u šest, prvo namirujem goveda, posle ovce i onda idem u šumu. Pokajao se nisam, život nije toliko ni težak ako se ima volje za rad. Izabrao sam srednju poljoprivrednu školu da bih stekao neko iskustvo i da ga primenim jer sam želeo da ostanem na selu. To me je vuklo od malih nogu, rad oko stoke, mašina i mehanizacije“, kaže Bojan Niković koji sa roditeljima gaji 100 ovaca, od kojih je većina rase il d Frans, za koje dobijaju državne subvencije za umatičena grla i koje su im glavni izvori zarade.

Pored prodaje jagnjadi, u štali trenutno imaju i oko 15 grla goveda koja tove i takođe prodaju registrovanim klanicama i prerađivačima. Iako je stanje na tržištu teško, cene stoke su niske, a isplate subvencija neredovne, Nikovići su odlučni da istraju i da nađu načine da dobro žive od stočarstva.

„Lakše je baviti se poljoprivredom sada jer imamo mehanizaciju i traktore, a nekad se sve radilo ručno. Uslovi nisu laki, ali mi se borimo dobro jer imamo volju za rad, naučeni smo da radimo od malih nogu i mislim da imamo perspektivu da ostvarimo rezultate kao poljoprivrednici u Banatu. Svog zemljišta imamo oko 10 ha, a uzeli smo još oko 50 u zakup, a pored sena koristimo i žitarice koje meljemo jer imamo svoj mlin“, kaže domaćin Milanko.

Marljivi Gostiljci prošle godine su iskoristili 600 hiljada dinara iz podsticajnih mera opštinskog Ekoagrara, što im je bila jedna četvrtina sredstava za kupovinu novog traktora indijske marke tafe sa 65 konjskih snaga. Nova mašina je već počela da se isplaćuje, koriste je za sve poslove u gazdinstvu, kao i za izvlačenje drveta iz šume koje im je takođe značajan prihod. Nikovići poručuju da ne bi investirali u novi traktor da nije bilo pomoći Ekoagrara, od kojeg u novim merama mogu dobiti 300 hiljada jer su prošle godine iskoristili maksimalan iznos. Mere podsticaja i subvencije su im deo planova za budućnost u izgradnji nove štale i proširenju stada.

„Planiramo da naredne godine pravimo plansku štalu za ovce. Rešili smo da registrujemo domaćinstvo na najmlađeg sina, pošto je on ostao da živi i radi sa nama, i da napravimo jedan biznis plan. Sada imamo mini farmu ovaca, ali želja nam je da to bude veće i ozbiljnije. Izabrali smo Il d Frans rasu jer su izuzetno dobre, i primetila sam da se ovce prilikom jagnjenja ne menjaju. Imam trojicu sinova, jedan radi u Beogradu, jedan u Požezi, ja se nadam da ćemo ih povući kada krenemo sa ovom farmom. Nadam se da će se oženiti i imati ovde šta da rade i da to bude na nivou“, ističe Svetlana Niković, koja sa svojom porodicom često posećuje sajmove poljoprivrede i stiču iskustva za održavanje domaćinstva u kojem je i voćnjak od kog očekuju dobar rod šljive.

Primer ove porodice koja je unapredila svoje poljoprivredno gazdinstvo i popravila materijalni status pokazuje kako se na pravi način koriste sredstva iz iz Mera podrške za sprovođenje poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja opštine Čajetina.

(Kurir.rs/Užice oglasna tabla/Foto: TV Čajetina printscreen)