Lazar Preljić sa planine Golije podelio je mudrost koja se i dan danas prenosi među mlađim generacijama.

On je na pitanje šta je zajedničko svim ljudima na svetu – odgovora:

Što im je detinjstvo dosadno, žure da odrastu, a potom bi želeli ponovo da budu deca.

penzija-penzioneri-foto-vladimir-sporcic.jpg
Foto: Vladimir Šporčić

Što troše zdravlje da bi stekli novac, pa potom troše novac da bi ponovo vratili zdravlje.

Što žive kao da nikada neće umreti, a onda umiru kao da nikada nisu živeli.

Koje bi životne pouke dao deci? Starac osmehujući se odgovori:

Da nauče da nikoga ne mogu prisiliti da ih voli.

Da nije najvrednije ono što poseduju, nego ko su u svom životu.

Da nauče kako nije dobro da se upoređuju s drugima.

Kako nije bogat onaj čovek koji najviše ima, nego onaj kome najmanje treba.

Da nauče kako je dovoljno samo nekoliko sekundi da se duboko povredi voljeno biće, a potom su potrebne godine da se izleči.

Da shvate kako postoje osobe koje ih nežno vole, ali to ne znaju da kažu, ni da pokažu.

profimedia0369887981.jpg
Foto: Profimedia

Da nauče da se novcem može kupiti mnogo, osim sreće.

Da 2 osobe mogu da posmatraju istu stvar, a vide je različito.

Da nauče da je pravi prijatelj onaj koji zna sve tvoje mane, a ipak te voli.

Jer, vidi sinko, ljudi će zaboraviti šta si rekao, ljudi će zaboraviti i šta si učinio, ali nikada neće zaboraviti kakve si osećaje u njima pobudio.

(Kurir.rs/volimsrbiju/Foto: Profimedia, ilustracija)