NA JUGU SRBIJE KVADRAT 550 EVRA, OŽIVELA STANOGRADNJA: Stanove u Leskovcu najčešće pazare gastarbajteri i ratari koji ga zarade za jednu dobru sezonu!

VRANJE/LESKOVAC - Posle dve i po decenije stagnacije, migracije stanovništva, jug Srbije počinje da se urbanistički obnavlja.

Investitori traže pogodne placeve u centrima gradova. Grade se zgrade manje spratnosti i veće udobnosti. U ovom trenutku u ova tri srpska grada na tržištu nekretnina slobodno je oko stotinak stanova u novogradnji.

Prema rečima agenata koji posreduju u prometu nekretnina, niko se ne zaleće da zida višespratnice pa da na par godina "zarobi" kapital nego prvo sačekaju da rasprodaju jedan objekat pa onda kreću u izgradnju drugog. Zato je tržište i stabilno i bez lomova što pogoduje svima, a naročito onima koji žele da obezbede krov nad glavom.

Pirot

Bez obzira na svetsku krizu, tržište nekretnina u Pirotu oživelo je pre osam godina kada je francuska kompanija guma napravila ozbiljna ulaganja u fabriku "Tigar" čiji su postali vlasnici. Presudne su bile bile 2010. i 2011, kada je uprkos svetskoj krizi počela ozbiljnija potražnja.

Investitor Nenad Živković se već 15 godina bavi građevinarstvom i kaže da su krajem prošle decenije on i njegovo kolege planirale da presele firme u druge, veće gradove jer u Pirotu "nije bilo hleba".

- Dobro je što nisam to učinio jer se ubrzo sve promenilo - priča Živković. - Da posla ima govori i činjenica da nas je sada desetak ozbiljnih investitora, a do pre jedne decenije mogli smo se izbrojati na prstima jedne ruke. Godišnje izgradim i prodam od 15 do 20 stanova i veoma sam zadovoljan.

Ovaj neimar iz Pirota stanove u novogradnji prodaje od 650 do 720 evra po kvadratu. Kako kaže, cena skoro pa kao ona koju preporučuje država.

U Pirotu se trenutno gradi desetak zgrada. Interesovanje raste.

- Moji kupci su mladi ljudi, bračni parovi, uglavnom radnici "Tigra" i stanove uzimaju na kredit. Zato je idealna kvadratura od 40 do 60 kvadrata. "Tigar" ima oko 9.000 radnika tako da očekujem da će potražnja za stanovima samo da raste nikako da stagnira - objašnjava Živković i dodaje da ne treba puno objašnjavati šta znači kada u jednoj sredini, bez obzira na veličinu, proradi fabrika koja daje radnicima solidne i redovne plate.

Pored Francuza koji drže "Tigar", zaslužna za razvoj stanogradnje je i država. Izgradnja Koridora 10, zbog eksproprijacije zemljišta, ali i zapošljavanja domaćeg kadra, uticala je da građani imaju više novca.

Vranje

Pored Pirota, kvadrati se zidaju i u Vranju. Naime, država je vlasnicima parcela pored kojih prolazi auto-put prema Sofiji i Solunu pošteno isplatila oduzeto zemljište tako da je preko noći mnogima od njih na račun legla solidna količina dinara. Umesto zaparložene njive postali su vlasnici stanova na Ledenoj steni ili naselju Češalj.

- Mnogi nisu ni znali za tu dedovinu ali su se zahvaljujući njoj pošteno skućili - priča Zvonimir Stojković iz jedne agencije u Vranju koji tvrdi da su njegovi kupci upravo porodice koje su rešile da se "podele", odnosno roditelji koji žele da obezbede krov nad glavom svojoj deci. - Kupci su procenili da im se trenutno štednja ne isplati, a novac od eskproprijacije, sa gomile se lako troši pa su odlučili da investiraju u nekretnine.

Kao i svakom gradu u Srbiji, deo tržišta čine i državni činovnici.

- Stanove pazare pripadnici državnih službi, policije i vojske. Oni uglavnom kupuju na kredit uz učešće. Njima u prilog ide činjenica da cene kredita padaju, odnosno da su kamate sve prihvatljivije - objašnjava Stojković.

Kada je reč o kupovini stana u Vranju često se može čuti komentar da su kupci Albanci, ali potvrdu ovakvih priča nismo mogli da dobijemo. Naprotiv, naš sagovornik tvrdi da je to više "urbana legenda".

- Bavim se ovim poslom već 15 godina i nikada za klijenta nisam imao Albanca što bi bilo nemoguće jer nema puno agencija u Vranju. Eto, da budem precizan do kraja, ne znam da li kupuju ali se meni niko od njih nije do sada javio - kaže Stojković.

Leskovac

Dok u Vranju i Pirotu do krova nad glavom dolaze prodajući njive, odnosno radeći u fabrikama i državnim službama, Leskovčani do novca dolaze preko poljoprivrede, odnosno rada u inostranstvu. Pojedini proizvođači, ako vremenske prilike krenu od ruke mogu samo za jednu sezonu da zarade stan u varoši. Takvih kupaca je najviše u Leskovcu.

- Niske kamate na štednju, jaka sela i priliv od naših iz inostranstva su oživeli tržište. Trenutno imamo više kupaca koji pazare za keš nego na kredit - kaže Veljko Nikolić, vlasnik jedne agencije iz Leskovca.

Nemaju agenciju za nekretnine

Zanimljivo je da Pirot, grad od 40.000 stanovnika, nema nijednu agenciju koja posreduje u prometu nekretnina. Zainteresovani građani koji žele da se skuće, direktno kontaktiraju sa investitorom. Posle obaveznog cenkanja, kupac i neimar sa ugovorom idu kod notara, a onda u banku.

Izbegavaju proviziju

Agent Zvonimir Stojković kaže da pri posredovanju u prometu nekretnina nemaju većih problema, sve dok ne dođe do naplate provizije, koja je inače dva odsto od vrednosti nekretnina i plaća je prodavac.

- Vranjanci pre prodaje pristanu, a kada se nekretnina proda onda bi da se izvlače i ne plate nam proviziju. Znaju da odugovlače isplatu, iako u ugovoru lepo stoji da nema mesta "nesuglasicama" - priča Stojković.

(Kurir.rs/Večernje novosti/Daliborka Alihodžić/Foto: Nebojša Mandić)