TURCI OBNAVLJAJU BAJAZITOVU TVRĐAVU U RAMU: Građevina iz 15. veka uskoro u novom ruhu

Obnova srednjovekovne tvrđave u Ramu, jedan je od malobrojnih poduhvata u našoj kulturi koji se uspešno i u roku završavaju. Ovih dana, dok su radovi u punom jeku, kroz građevinske skele prvi put se mogu videti obrisi zdanja, onakvi kakvi su bili pre skoro 400 godina.

Sve do gradnje brane za HE "Đerdap" sedamdesetih godina prošlog veka, Dunav je kod Rama bio plitak, a Ada Čibuklija, po sredini njegovog toka, praktično je predstavljala most. Baš zbog toga, sve su civilizacije ovde imale utvrđenje za odbranu.

Ruševine, čija se obnova sada privodi kraju, predstavljaju ostatke tvrđave sa pet moćnih kula koju je podigao turski sultan Bajazit 1483. godine. Ali, već od sredine 16. veka, kad se granica Turskog carstva pomerila na sever, dublje u Evropu, Ram gubi strateški značaja, da bi mu vekovi koji su usledili doneli propadanje.

Na ideju da se tvrđavi vrati nekadašnji izgled prvo je došao Žika Sekulić, ramski kafedžija i vlasnik skele, inače diplomirani ekonomista. On je posle petooktobarskih promena u Srbiji, koje su donele i otvaranje zemlje prema svetu, o Ramu pisao Ambasadi Turske u Beogradu... Bez podrške ondašnjih vlasti, od opštinskih do republičkih, stvari su se kretale sporo, da bi tek 2013. godina donela prve rezulatate: zahvaljujući sredstvima TIKA, Turske agencije za razvoj, raščišćena je okolina tvrđave i postavljeno osvetljenje. Onda se poslu pristupilo ozbiljnije: TIKA je uložila milion evra, a rezultati su postali vidljivi.

Glavni arhitekta Kalbije Nojan kaže da se rekonstrukcija obavlja autentičnim materijalima: kamen je iz lokalnih kamenoloma koje su korstili i Turci, a malter se pravi od kreča, gašenog po recepturi staroj šest vekova. Recept za kreč utvrdili su stručnjaci u Turskoj, tamo se i proizvodi i doprema u Ram. Specifičnost takvog maltera ogleda se u tome da vremenom postaje sve čvršći.

- Svaki kamen iz ruševine ručno je očišćen od biljaka i nataložene zemlje, te ispran vodom i vraćen u zidine. U tvrđavu nismo ugradili ni kašiku cementa ni gram gvožđa - kaže s ponosom Kalbije Nojan.

Rukovodilac arheoloških istraživanja na gradilištu, Dragan Jacanović iz Regionalnog zavoda za zaštitu kulture u Smederevu, kaže da je do sada nađeno 1.500 predmeta koji svedoče o smenjivanju civilizacija i naroda na ovom mestu. Najatraktivniji će biti izloženi u tvrđavi, kad njena obnova bude završena.

U rekonstruisani ramski grad, kao u turistički adut, Opština Veliko Gradište polaže velike nade, kaže koordinator obnove i zamenik predsednika Opštine Slađan Marković. Ovdašnja tvrđava je jedan od sedam utvrđenih gradova na Dunavu, koji su kao celina uvršćeni u kulturno blago Evrope. Dvadesetak kilometara na jednu i drugu stranu od Rama već se nalaze poznati turistički centri Viminacijum i Srebrno jezero...

(Kurir.rs/Momčilo Petrović/ Foto: Vladimir Šporčić/Prinstcreen Youtube)