U SEĆANJE NA TRAGIČNO STRADALU TIJANU JURIĆ: Arboretum na mestu nekadašnje deponije
SUBOTICA – Četiri godine je prošlo od kobnog 26 jula, 2014. godine, kada je talentovana devojčica Tijana Jurić (15) posetila svoju baku i dedu u Bajmoku, da bi posle letovanja na moru videla u tom naselju kod Suboticer svoje vršnjake i prijatelje, ne sluteći da se više nikada neće vratiti kući.
U toj kobnoj noći, dok se družila sa svojim drugaricama i drugovima, kada je krenula kući, presreo je autom, oteo, a onda ubio mesar iz Surčina Dragan Đurić.
Niko nije slutio, a najmanje Tijanina porodica, da potraga za nestalom devojčicom neće spasiti devojčicu, koju je neposredno posle otimanja, ubica odveo do prazne straćare u kojhoj su se okupljali, kako se pričalo narkomani, mesto na kojem je bilo praznih špriceva i smeća i da se tu gubio dalji trag i nada da će dete biti pronađeno živo.
Ubica je dobio 40 godina zatvora, a Tijanin otac je prikupio 160.000 potpisa da se usvoji Tijanin zakon, za doživotni zatvor takvih monstruma ubica.
Na mestu nekadašnje deponije na putu za Sombor, Tijana je tragično izgubila život, a sada na tom mestu se podiže u spomen na nju arboretum. Zahvaljujući aktivnostima fondacije Tijana Jurić i Opštine Sombor, a pomogao je i somborski Rotary klub da ta lokacija bude temeljno očišćena, uklonjeno je smeće i otpad i posađeno prvih 150 sadnica.
Nakon što je policija uhapsila monstruma koji je ubio Tijanu, on je priznao ubistvo i pokazao i mesto gde je devojčicu usmrtio. Te godine, na Pravoslavnom groblju kod Dudove šume u Subotici, 20. oktobra 2014. godine, Tijana Jurić je dobila svoju večnu kuću, spomenik grobnicu, a ispod njenog imena ispisan je datum 1999-2014 i samo jedna reč: „Nedostaješ…”, mama, tata i sestra, uz stihove pesme „Tražim”, koju je Tijana volela da sluša, a koju peva Tijana Bogićević.
Tijanina porodica sama odlazi na groblje, a i ove godine su uradili koliko god su mogli u akcijama oko ozglasavanja Tijaninog Zakona, započetog urešenja arboretuma, akcija po školama o informisanju učenika kako da budu bezbedniji, ali i akcija sa nadležnim institucijama, organima, sa MUP-om oko rezultata prikupljanja potpisa za usvajanje Tijaninog zakona.
Igor Jurić podseća da je javnost pokazala potpunu podršku i oko usvajanja tog zakona i saučešća porodici zbog najvećeg gubitka u njihovom životu, kćerke i sestre Tijane.
Svoje suze ostavljaju na spomen grobnici, a tako je bilo i ove godine, 26. jula, kada se navršilo četiri godine njihovog bola za izgubljenim detetom. U spomen na Tijanu fondacija koju je osnovao njen otac Igor Jurić uradila je koliko može.
Podrška ne izostaje, ali uvek nešto i nedostaje, pa tako još nije završen taj park, oaza prirode, na mestu gde je Tijana tragično preminula. Lokacija nalazi se uz lokalni put između naseljenih mesta Čonoplja i Svetozar Miletić, i udaljena je desetak kilometara od Sombora.
Igor Jurić je preduzeo korake da mesto ge je Tijana bila poslednji put u budućnosti postane oaza retkih vrsta drveća, a iz Fondacije kažu za Kurir da je prošle godine počela da se gradi ta jedinstvena oaza, ali da još nedostaje novca za njen završetak.
„Prošlost ne može da se izbriše, ali moramo da gledamo u horizont ispred nas, u budućnost, da se druga deca bezbedno igraju na tom mestu. Cilj Fondacije Tijana Jurić je, da sve ono loše što se desilo, na neki način dobije smisao u budućnosti. Želimo da ovo bude mesto na kojem će se okupljati mladi, još nije dovršeno to što smo započeli, ali nadam se da ćemo od te deponije, koja je bila zagađena, uspeti da uredimo arboretum, kakav su i stručnjaci preporučili. Objasnili su da to zemljište dugo godina nije čišćeno, te da nije moguće realizovati prvobitnu ideju Fondacije o podizanju sportsko-rekreativnog centra na otvorenom. Reč stručnjaka je presudila, a mi sanjamo taj arboretum i mlade u tom prostoru, gde će se edukovati učenici poljoprivrednih škola, o retkim vrstama drveća i biljki, a to bi bila oaza za sve koji vole prirodu, kao što je i Tijana volela", rekao je Igor Jurić.
Kurir.rs/N.H./Foto: N.H
PREDSEDNIK VUČIĆ IZ BRISELA: Važno je da čujemo šta oni misle, kako doživljavaju budućnost Evrope