Žetva pšenice uz stara oruđa
ZRENJANIN - Žetva pšenice u Banatu je završena, ali je Mužljanskom ritu kod Zrenjanina ostala jedna nepožnjevena parcela. Na njoj je 17 kosaca iz devet vojvođanskih sela i gradova pokazalo kako je nekad, uz stara oruđa, izgledala žetva. Đerđ Čordaš iz Mužlje kod Zrenjanina naučio je da kosi žito još kao dete, a seća se da su se šezdesetih godina prošlog veka na ovaj način kosili ječam, pšenica i ovas.
Zahvaljujući Đerđu i ostalima koji neguju ovaj zanat, žeteoci još nisu otišli u zaborav. "Dobar kosač, mora da ima dobro pripremljenu i naoštrenu kosu", objašnjava Čordaš. "Mora da bude u odličnoj kondiciji i ne sme gladan da započinje posao. Bitno je da za doručak jede masnu slaninu, od koje se dobija neophodna snaga."
Pored čuvanja starih običaja žetve, na tradicionalnom druženju žetelaca na Išpanovića salašu, u ataru Mužlje kod Zrenjanina, čuva se od zaborava i čitav rečnik starih reči i izraza.
"Od alata je neophodan kalapač za otkivanje kose, dobra babica i kosa. Od ostalog pribora imamo kosište i prlj, a da bi se sakupila slama koja ostaje iza kosača koriste se grablje", podučava jedan od najboljih vojvođanskih kosača Stipan Kujundžić iz Subotice.
"Dobar alat vam neće biti od pomoći ako ne budete imali pravog pomoćnika, to je obično žena risaruša, koja veže snopove i slaže ih u krstine."
Bez žetelačkog doručka se nije počinjao posao, a ono što će se naći na čaršavu prostrtom po strnjištu zavisilo je od statusa porodice, ali su i za bogate i za siromašne šunka i slanina bili nezaobilazan deo trpeze. Organizatori manifestacije žele da na ovaj način podstiču i razvoj seoskog turizma.
"Mi smo uspeli da sačuvamo čistu prirodu u Mužljanskom ritu i zbog toga smo se odlučili da razvijamo seoski i salašarski turizam, a da uz to promovišemo zdravu hranu i zdrav život", naglašava Đula Madaras, jedan od organizatora smotre žetelaca koja se 29. put održava u Mužlji.
Za najboljeg kosača je i ove godine proglašen Stipan Kujundžić iz Subotice. Na takmičenju se ocenjivala brzina košenja, kvalitet vezanja snopova i čistoća njive nakon kosidbe, jer je nekada bilo veoma važno i da se prikupi svako zrno za hleb, ali i sva slama koja se koristila kao prostirka.
PREDSEDNIK VUČIĆ SA PREDSEDNICOM SAVETA ZA DUALNO OBRAZOVANJA ŠVAJCARSKE: Ključna uloga u smanjenju stope nezaposlenosti