SRBI NAROD NAJSTARIJI, IZMISLILI SMO I VASPITANJE DECE: Bura u Nišu zbog Deretićevih istoričara, prave tribinu u Oficirskom domu i najavljuju epohalno otkriće

Tezu da je pedagogija u Srbiji starija od one nastaloj u Grčkoj zastupaće autori knjige “Pedagogija kod Srba i njeni antički koreni” na tribini u Nišu, na kojoj će pored njih, govoriti i pseudoistoričar Jovan I. Deretić. Promocija knjiga i predavanje će se održati u gradskom prostoru, u Oficirskom domu, a dekanica Filozofskog fakulteta kaže da je neprimereno da Grad daje prostor za ovakva dešavanja. U SANU ne znaju ništa o predavačima, iako se oni predstavljaju kao akademici.

Rečima "epohalno otkriće u istoriji pedagogije i nacionalne pedagogije", autori knjige - nekadašnji profesor sociologije u Kosovskoj Mitrovici akademik Radomir D. Đorđević i pedagog Dragana Đorđević najavljuju promociju svoje knjige o antičkoj pedagogiji u Srbiji, koja će 1. oktobra u 18 sati biti upriličena u Oficirskom domu u Nišu.

Učesnici na promociji biće i akademik Jovan I. Deretić, inženjer poznat po ekstremnim i nepriznatim stavovima u tumačenju srpske istorije, akademik Radivoje Đ. Mančić i pedagog-savetnik Milosav Petrović.

U knjizi Pedagogija kod Srba i njeni antički koreni, Đorđević, kako kaže, postavlja tezu da su Srbi imali prvi zapis o vaspitanju dece i da se on nalazi uklesan u obelisku, smeštenom u grčkom gradu Ksantos. On dodaje da je Ksantos bio srpski grad, a da je pismo sa obeliska vinčansko, iako nauka kaže drugačije - da se radi o starogrčkom.

- Svi su mislili da je to prevod sa tog spomenika grčki, ali se pokazalo da nije.

Na obelisku je stari srpski, odnosno vinčanski jezik i na njemu postoje pravila koja se odnose na pedagogiju, odnosno vaspitanje dece. To se govori o tome šta deca treba da rade, kao o medicini. Pedagogija jeste grčka reč, ali samo reč, a nauka je srpska - navodi Đorđević.

Inače, Društvo za naučno istraživanje najstarije istorije Srba "Serbona" iz Niša, čiji je Đorđević predsednik, tokom ovog dešavanja, nagradiće arhitektu i predsedniku Saveta za kulturno stvaralaštvo Niš Ivana Redija.

U SANU ne znaju za ove akademike

Premda su predstavljeni kao akademici, predstavnik niškog ogranka Srpske akademijie nauke i umetnosti, akademik Ninoslav Stojadinović ističe da nema saznanja pri kojoj su akademiji.

- Obaveštavam vas da organizatori čija imena pominjete nisu akademici SANU (što se, naravno, može videti i na web-stranici Akademije), štaviše, da nemaju nikavih veza sa SANU i sa Ogrankom SANU u Nišu. Inače, nemam saznanja o tome “gde su oni akademici" - navodi Stojadinović.

Inače, prema podacima sa interneta, ime autora knjige Đorđevića se među akademijama spominje jedino u članku Srpske kraljevske akademije naučnika i umetnika iz 2016. godine, gde se navodi da je postao njihov član, ali je izostao sa liste akademika. To što ga nema na listi, Đorđević pravda time što nije imao para da plaća članiranu, pa je izopšten.

Ova akademija SKANU, između ostalog poznata je i po tome što su javno podržali Aleksandra Vučića na poslednjim predsedničkim izborima, a pre nekoliko meseci su dali i predlog da Vučić bude kandidat za Nobelovu nagradu za mir.

Dekan Filozofskog: Neprimereno da niška vlast stoji iza teze da su Srbi stariji od ameba

Stavove koje zastupaju oni koji govore na promociji knjige ne priznaje zvanična nauka, a tome se pridružuje i dekan Filozofskog fakulteta u Nišu

Natalija Jovanović, gde se, između ostalog, upravo i izučava pedagogija, kao i istorija. Ona kaže da "antička pedagogija" ne postoji u Srbiji i da je to smešno.

- Naravno da ne postoji. Ne znam kakvog smisla ima da bilo ko, ko se ozbiljno bavi time, može da komentariše neke stvari koje su izvan svakog nivoa. Smešno je sve to - od istorijskih činjenica, do toga da smo mi stariji od ameba - kaže Jovanovićeva.

Jovanovićeva dodaje i da je takvo predavanje u gradskom prostoru neprimereno, ali i da to govori dosta o ljudima koji vode Niš.

- Naravno da je neprimereno, ali me i ne iznenađuje, jer se radi o neozbiljnoj družini koja ima takav odnos prema stvarima i na gradskom nivou - navodi Jovanovićeva.

U Gradskoj upravi muk oko Oficirskog doma

I dok u Sekretarijatu za kulturu, koji načešće koristi prostorije Oficirskog doma, kažu da nemaju veze sa ovom promocijom knjige, baš kao i u Sekratarijatu za obrazovanje, sekretarka Sekretarijata za imovinu Anđelija Stamenković kaže da postoji komisija koja odlučuje o tome ko može da "uđe" u taj prostor.

- Sve ide preko nas što se tiče izdavanja. Šalje se zahtev. Tu sad zavisi ko je bio podnosilac zahteva, da li je to bio neki sekretarijat Gradske uprave, Služba načelnika ili Služba gradonačelnika. Tu mora da postoji odluka, pod kojim uslovima su dobili, ništa ne radimo napamet. Taman posla da to može da iznajmi svako. Tu postoji komisija koja razmatra - rekla je Stamenkovićeva.

Ipak, objašnjenje kako i zašto je grupa pseudoistoričara dobila gradski prostor, uprkos obećanju Stamenkovićeve, novinari Južnih vesti nisu dobili ni nakon skoro nedelju dana od upućenih pitanja.

Đorđević objašnjava da iza organizacije stoji niška Kancelarije za mlade.

- Ja sam otišao u Kancelariju za mlade i rekao da mi treba prostor i oni su mi ga obezbedili - naveo je Đorđević.

Srpsko pismo najstarije u Evropi, Aleksandar Veliki je bio Srbin - viđenje istorije učesnika tribine

Zbog toga što ne koriste standarne naučne metodologije, u svojim radovima najčešće ne navode izvore i dokaze ili su oni neubedljivi, grupu ljudi, među kojima je najčuveniji Jovan I. Deretić, ali i sam autor knjige čija će promocija biti održana u Oficirskom domu, naučna zajednica ne priznaje i smatra pseudonaučnicima.

Neke od njihovih glavnih teza su da je vrhovni Bog kod Srba bio Serbon, da je srpsko pismo "srbica" najstarije u Evropi, da je srpska vojska pobedila u Kosovskoj bici, kao i da je Aleksandar Veliki zapravo Aleksandar Karanović, treći srpski vojskovođa koji je u svom pohodu na istok došao do Indije. Njegovi prethodnici bili su Nino Belov i Serbo Makaridov.

Međutim, smatraju da je "prava" istorija Srba izmenjena zbog pritiska Vatikana i Austro-ugarske na Berlinskom kongresu 1878. godine.

(Kurir.rs/Južne vesti, S.M.)