AMERIKANKA ŠILA SE ZALJUBILA U SRBINA I DOŠLA DA ŽIVE NA SELU: Priroda je prelepa, hrana preukusna! ZBOG OVOGA OBOŽAVA SRBIJU

Amerikanka Šila (32) i Bojan Kanja (32), iz malog sremskog cela Bingula u šidskoj opštini, proslavili su šest godina braka. Ljubav planula preko "Fejsbuka" dovela je Šilu u Srbiju posle samo četiri meseca dopisivanja.

U međuvremenu je ovaj srećni mladi par dobio i zajedničko dete. Njihov Džimi ima pet godina i ide u predškolsko.

U maloj sremskoj Binguli, koja ima oko 500 stanovnika različitih nacionalnosti, niko nije mogao ni da nasluti da će baš tu doći da živi i četvoro Amerikanaca iz Springfilda, grada u Ilinoisu.

- Ovde je veoma lepo i mirno. Priroda je prelepa, hrana zdrava, što je veoma bitno. Mnogo toga sam naučila za ove godine. Istorija je veoma bogata, kako Srbije tako i cele Evrope, što nisam ranije znala. Volim da izučavam, istražujem, upoznajem se sa ljudima i gradovima - kaže Šila, koja je od marta

do maja boravila u Americi, prvi put otkako je došla u Srbiju.

Jedva je čekala da se ponovo vrati kod svoje porodice u Bingulu. Njen suprug Bojan, koji je trenutno bez stalnog zaposlenja, kaže da pokoji dinar nekad kane kada ode u nadnicu nekome nešto da pomogne.

U pomoć mu uvek drage volje priteknu i Šilina deca, Džakaja (15) koja pohađa srednju ekonomsku školu u Sremskoj Mitrovici, smer kuvar, Džabari (14) koji je učenik 8. razreda i Kameron (12) učenik 6. razreda osnovne škole.

- Oni su vredna, dobra i poslušna deca. Posle škole idemo svi zajedno da beremo jabuke kod jednog našeg meštanina. Tako su se lepo prilagodili i veoma brzo navikli na novu sredinu, koja je totalno drugačija od one u kojoj su živeli. Dečaci vole fudbal i treniraju, dok je Džakaja dobar učenik i baš voli to za šta se školuje - priča Bojan, dok se u tom trenutku iz škole vraćaju Džabari i

Kameron.

"Sloboda mi ovde najviše prija"

Uz osmeh na licu i pozdravljanje, odmah su sa leđa skinuli torbu natrpanu knjigama. Kažu da u školi nije teško gradivo i da su dobro savladali jezik, jedino ih nastavnici ispravljaju kod padeža, jer im to teško ide.

- Za razliku od Amerike, ovde mi najviše prija sloboda. Mogu da se bez brige svugde krećem, što tamo nije bio slučaj. Fino su nas prihvatili svi, nije bilo problema, čak smo im i zanimljivi, vole nas drugari - priča kroz osmeh Kameron, koji je sa šest godina došao u Srbiju.

Njegov dve godine mlađi brat po majci mašta da jednog dana postane poznat fudbaler ili košarkaš, kojem nije važno u kojoj će zemlji započeti sa uspehom. I dok je on pričao o sportistima koji su mu uzor, u jednom trenutku ga je prekinuo najmlađi Džimi, upitavši ga kada će on dobiti pasoš.

- To je pravi Srbin, o čemu razmišlja - uz šalu je prokomentarisao njegov otac Bojan.

Porodica Kanja ne razmišlja da napusti Srbiju. Iako su Šilini dobrostojeći, njena deca vole ovaj kraj, koji miruje u sremskoj ravnici, opasan vinogradima i voćnjacima.

Problem državljanstvo

Šila i njeno troje dece nisu još dobili srpsko državljanstvo, što ovoj porodici predstavlja najveći problem u svakodnevnom životu.

- Ne mogu da dobijem nikakve beneficije na njih jer su strani državljani, deca nemaju zdravstveno, pa sve lekarske usluge moram da plaćam. Na godišnjem nivou samo za jedno dete dajem 18.000 dinara za boravišnu taksu. Veoma bih bio zahvalan kada bi nam država izašla u susret i dodelila njima državljanstvo - sa nadom govori Bojan.

(Kurir.rs/Novosti)