OVAJ DEKA ŽIVI SAM U SELU KOJE NESTAJE, BEZ PENZIJE I NE ŽALI SE! Relja (96) pročitao više od 1.000 knjiga i to bez naočara! TELEVIZOR NE GLEDA

Relja Nedić koji ima 96 godina i dalje bez naočara čita sve što mu padne pod ruku, pokušavajući tako da što manje misli na zakorovljene njive i ugašena ognjišta u nekada živom selu kod Nove Varoši.

Najstariji član gradske biblioteke

Relji Nediću iz Negbina knjige su postale strast, vid mu je "kao u sokola", pa bez naočara čita sve što mu padne pod ruku. Relja ima 96 godina i najstariji je član gradske biblioteke u obližnjoj Novoj Varoši. U mladosti, međutim, za čitanje nije imao puno vremena. Osvanjavao je u livadi i njivi, "rmbačio" i vukao po ceo dan, a uveče na počinak odlazio sa prvim mrakom, izmoren teškim težačkim radom. Zato sada "žuri" da nadohnadi propušteno, prenosi Agroklub.

"Pročitao sam preko hiljadu knjiga. Volim da čitam, a čitanje mi dođe i kao razbibriga u ovoj dokolici. Pogledam i televiziju, ali ređe, jer mnogo je politike na njoj, a politika me nikada u životu nije mnogo interesovala. Danas se, na žalost, sve pretvorilo u političarenje. Moji unuci Miloš i Aco završili su fakultete, ali zato što nisu u stranci rade za platu od oko 20.000 dinara", priča starina.

Plač bebe nije se čuo decenijama

Relja je odavno udovac i jedan je od poslednjih žitelja zaseoka Nedići. Supruga Ljubinka preminula je u svojoj 54. godini života, posle teške bolesti, a deca su formirala svoje porodice i otišla u grad. Planina u kojoj je proveo ceo život Relju je okalila, pa i danas u dubokoj starosti radi mnoge poslove u kući i na imanju. Sam seje i obrađuje vrt, održava okućnicu, sebi skuva ručak, opere i opegla.

"U našem zaseoku plač bebe nisam čuo decenijama. Nekada je ovde svaka kuća imala po desetak članova, a sada je u celom zaseoku svega nekoliko stanovnika, uglavnom nas staraca. Mlađi su otišli za poslom i boljim životom. Njive i livade zarasle su u šumu i korov, jer nema ko da ih obrađuje. Na žalost, ni u većini drugi zaseoka nije puno bolje. Još malo i sve će ostati pusto", kaže Relja sa tugom u glasu.

Bez penzije, preživljava od pomoći najbližih, ali ne žali se

Ceo život proveo je u Negbini na porodičnom imanju, ali spletom okolnosti nije uspeo da ostvari pravo na penziju. Zbog nekoliko hektara posne planinske zemlje, koliko ima u svom posedu, Relja nema pravo ni na socijalnu pomoć, pa preživljava zahvaljujući pomoći najbližih. Unuci, sinovi i snaje su mu, kaže, najveća ljubav i podrška. Obilaze ga, čuvaju i neguju. On kaže da mu ništa više od toga i ne treba.

"Malo jedem, ne pijem rakiju i ne pušim cigarete, nikoga ne mrzim, niti kome šta dugujem, što je možda i recept za dug život. Hvala Bogu, noge me još uvek dobro služe. Živim u prirodi i sa prirodom. Njaviše volim svitanje podno Murtenice, a ovaj planinski vazduh koji udišem od rođenja ima čudotvornu moć. Krepi i leči bolje od svih lekova", kaže za kraj ova krepka starina.

(Kurir.rs/Agroklub)

POGLEDAJTE BONUS VIDEO: