Petnaestogodišnji Strahinja, najstariji je od trojice braće koja su ostala bez roditelja u tragediji koja je 2010. godine potresla Gračanicu. Povijene glave, dok sa Nemanjom (10) i Mihajlom (14) sedi za stolom, kao da stidljivo želi da kaže da su uz pomoć dobrotvora, ali i rođaka, strica Vladimira (63) i strine Zorice (57), ipak postali pravi mali domaćini.

Posle priče da mališani, čiji je otac Siniša (37) ispred KBC pucnjem u grudi ubio njihovu majku Biljanu (28) u poodmakloj trudnoći, a potom presudio sebi, nemaju krov nad glavom, kosovsko Ministarstvo za povratak, sa ministrom Daliborom Jevtićem na čelu, izgradilo im je kuću u stričevom dvorištu, u centralnom delu Gračanice.

nemanja-mihajlo-strahinja-petrovic-decaci-gracanica-pomoc-foto-organizacija-28.-jun.jpg
Organizacija 28. Jun 

U prostranoj dnevnoj sobi, mališane zatičemo u društvu strica Vladimira. Ne zaboravljaju da zahvale i humanitarnoj organizaciji "Majka devet Jugovića" i Opštini Gračanica, koji su im nabavili nameštaj.

- Eto, bliže se i hladnoće, a još smo bez ogreva - zamišljeno govori Strahinja, dok njegov stric Vladimir sleže ramenima.

Objašnjava da mališani primaju roditeljsku penziju od 25.000 dinara, koja nije dovoljna da pokrije ni najosnovnije potrebe trojice dečaka, a da isto toliko iznosi i njegova penzija, od koje odvaja da bi im pomogao.

- Mada smo supruga i ja gotovo neprestano kod njih, kako se nijednog trenutka ne bi osećali usamljeno, a ona im priprema hranu i sređuje kuću, dečacima ipak najviše nedostaju roditelji. Najmlađi Nemanja nije imao ni godinu dana kada se desila tragedija koja nam je zauvek promenila živote - govori zamišljeno stric, dok u prostoriju ulazi Zorica, na čiji veseli pozdrav mališani uzvraćaju do tada neprisutnim osmesima.

braca-petrovici-gracanica-bez-roditelja-foto-youtube-printscreen-4444.jpg
Youtube Printscreen 

Vladimir se i dalje pita šta je to njegovog brata navelo da ispali metak u trudnu suprugu, a potom presudi sebi. Kaže da je Sinišina nepromišljenost, pomračenje uma ili šta god, najviše uticala na mališane.

- Brata i snahe, nažalost, nema i ne možemo da ih vratimo, ali ova deca ni za šta nisu kriva, a ipak pate. Ma koliko god im suprug i ja udovoljavali i zaista prenosili pravu pravcatu ljubav, jer su naša deca odrasla i ne žive više s nama, osećam da ih tišti ta tragedija i da se pitaju zašto se to desilo. Kako odrastaju, čini mi se da su sve svesniji toga jer me čak povremeno i pitaju za neke detalje iz života roditelja ili nešto o svojoj pokojnoj majci - brišući suze priča strina Zorica, zahvaljujući kojoj kuća trojice braće blista od čistoće.

(Kurir.rs/Novosti)