DECA SVE VIŠE ZAVISNA OD KOCKE: Svaki peti učenik u Novom Sadu na velikom odmoru odlazi u kladionicu

Učenici u Novom Sadu skloniji su kockanju nego njihovi vršnjaci u manjim gradovima Vojvodine, a čak polovina njih oproba se u nekoj od igara na sreću već između desete i četrnaeste godine.

Najzastupljenija igra na sreću je kladionica, pokazuje istraživanje koje je radila Jasmina Leković, dipl. psiholog iz Centra "Život nije igra". Leković za 021 kaže da su rezultati istraživanja zabrinjavajući.

"U Novom Sadu je velika ponuda kladionica i automat klubova, što znači da su oni vrlo dostupni deci školskog uzrasta. A samim tim, što češće odlaze na takva mesta, veća je verovatnoća da će postati zavisnici", navodi Leković.

Čak 45 odsto ispitanika iz Novog Sada igra igre na sreću, a najveći broj njih (19 odsto) upoznalo se sa klađenjem ili kockom uz pomoć društva. Skoro petina (19 odsto) ispitanih učenika je imala posrednika koji su uplatili tiket umesto njih. U Novom Sadu je to 37 odsto, u Sremu 17 odsto, a u Južnobačkom okrugu 16 odsto. Čak 32 odsto maloletnih Novosađana trošilo je novac od užine igrajući igre na sreću kako bi ga umnožili, a 21 odsto učenika je na velikom odmoru odlazilo u kladionicu ili automat klub.

Najčešći motiv za igre na sreću je zabava, dok je povećanje budžeta prisutno kao motiv kod 17 odsto ispitanika, što je i ključni motiv kod učenika koji se patološki kockaju. Gotovo polovina njih je imala problema zbog kockanja. Na prvom mestu to su dugovanja (22 odsto), ali i izostanci iz škole (19 odsto), nervoza i razdražljivost (17 odsto), svađe sa bliskim osobama (16,5 odsto), slab uspeh u školi (14 odsto), krađa zlata i novca iz kuće (10 odsto) i problemi sa zakonom (devet odsto).

Ako dobiju novac od igara na sreću učenici opšte populacije na prvom mestu novac troše na izlaske i provod (22 odsto), zatim na garderobu (18 odsto), a sa kockanjem nastavlja njih šest odsto.

Anketirani učenici koji se patološki kockaju imaju drugačije prioritete prilikom potrošnje novca od igara na sreću. Najviše troše na izlaske i provod (57 odsto), sa kockanjem nastavlja njih 41 odsto, na drogu troši 30 odsto, a na garderobu 27 odsto učenika.

"Učenici koji se patološki kockaju duplo više koriste alkohol. Koriste alkohol kao stimulant, da bi pojačali euforiju koju dobijaju igranjem. Kod učenika koji često igraju ovakve igre dolazi i do više oblika rizičnog ponašanja. Javljaju se i problemi u školi, koji uključuju izostanke i lošiji uspeh, a neki učenici su čak priznali i da su iz kuće krali novac i nakit kako bi obezbedili pare za kockanje ili vraćanje dugova", objašnjava Leković.

Skoro polovina ispitanih učenika (48 odsto) je izjavila da se kladionice i automat klubovi nalaze blizu škola. U Novom Sadu je to izjavilo više od dve trećine učenika (69 odsto), u Sremskom okrugu to misli 43 odsto anketiranih, a u Južnobačkom okrugu 38,5 odsto.

U istraživanju je učestvovalo je 2.357 učenika iz Južnobačkog okruga i Srema. Anketa je realizovana u devet osnovnih i devet srednjih škola sa teritorije Novog Sada, Bačke Palanke, Vrbasa, Žablja, Sremske Mitrovice, Rume i Inđije. Uzrast ispitanika bio je u rasponu od 10 do 21 godine.

Podsetimo, Zakon o igrama na sreću propisuje da kladionice moraju da budu udaljene od škola bar 200 metara, a maloletnicima je zabranjen ulaz u ovakve objekte. Međutim, u praksi to se retko ili uopšte ne poštuje.

Pre tri godine je Koordinaciono telo za borbu protiv nasilja u školama zatražilo od Grada da obezbedi sredstva za troškove utvrđivanja udaljenosti pojedinih sportskih kladionica od novosadskih škola. Nakon pet meseci akcije samo dve novosadske škole su se javile za dobijanje sredstava za proveru udaljenosti kladionica i kockarnica od školskih objekata.

(Kurir.rs/021.rs)