EKOLOŠKA BOMBA U BORU PRETI DA POTRUJE POLA SRBIJE: Kolektor otpadnih voda pun teških metala u veoma lošem stanju, ako jalovište probije, SLEDI KATASTROFA

BOR - Sanacija kolektora Rudarsko-topioničarskog basena (RTB) Bor, čijim bi pucanjem došlo do velike ekološke katastrofe odlaže se od 2017. a i u 2019. godini Republičkim budžetom opredeljana je 1,1 milijarda dinara za izgradnju novog kolektora otpadnih voda u borskim rudnicima.

Budžetom se predviđa da bi ove godine trebalo da se na početak rešavanja najvećeg ekološkog problema u Srbiji izdvoji 250 miliona, naredne godine 600 miliona, a 2019. preostalih 250 miliona dinara.

Iako je prethodnih godina obećano da će početi radovi, Beta saznaje za taj projekat nije završena ni studija izvodljivosti.

U dopisu koji je prošle godine, pre privatizacije RTB i dolaska kineske kompanije Zijin, iz ovog preduzeća bio upućen Ministarstvu rudarstva, navodi se da je "ceo sistem funkcionisanja flotacijskog jalovišta, sa postojećim objektima, u nesigurnom stanju".

"Da bi se povećala bezbednost i smanjio rizik od nastanka ekološke katastrofe usled eventualnog proboja jalovišta, planirana je izgradnja tunela, kao trajno rešenje za regulaciju Kriveljske reke", navedeno je u dopisu.

RTB je prethodne godine naveo da je spreman da u punom kapacitetu preuzme obavezu projektovanja novog tunela, ali da očekuju model za prenos i korišćenje sredstava za realizaciju projekta koja su definisana budžetom Republike Srbije.

Dužina novog kolektora rudničkih voda iznosi oko 6,3 kilometra i prolazi kroz stensku masu. Kada bude izgrađen, trajno će biti rešen ekološki problem.

Predsednik Opštine Negotin Vladimir Veličković, naglašava da bi se izgradnjom novog kolektora u RTB-u Bor, eliminisao potencijalni ekološki akcident.

Sadašnji kolektor, koji je zapravo tunel otpadnih voda koje sadrže nekoliko miliona kubika otrovnih materija, među kojima su arsen, živa, nikl i drugi teški metali, prostire se ispod jalovišta rudnika bakra Veliki Krivelj i u veoma je lošem stanju.

Stručnjaci procenjuju da bi usled velikih padavina moglo doći do rušenja brane. Flotacijska jalovina bi u tom slučaju brzo poplavila sela nizvodno od brane, ali i veći deo Zaječara.

Talas zagadjenja bi do reke Timok stigao za dva sata, a preko tog vodotoka otrovi bi završili u slivu Dunava, u delu koji pripada Crnomorskom slivu u Bugarskoj i Rumuniji.

(Kurir.rs/Beta)