LOZNICA: Velikani bez spomenika, čekaju da ih se sete

LOZNICA - Loznica je u svojoj istoriji imala ličnosti koje su svojim delima prevazišle ovaj kraj i za koje zna, ili bi trebalo da zna, cela Srbija.

Kako je preneto, podizanjem spomenika ''odalo bi se zasluženo priznanje tim velikanima Jadra kojima do danas nisu podignuti spomenici u Loznici ni u srezu''. Dok je Vuk kasnije dobio spomenik vojvoda Anta Bogićević, koji je pre 209 godina odbranio Loznicu od višednevne opsade Turaka, i u 21. veku čeka na dostojan spomenik. Ima bistu kod škole nazvane po njemu i ništa više.

Možda će se uskoro Lozničani odužiti proti Ignjatu Vasiću, jednoj od najznačajnijih ličnosti u njenoj istoriji. On nije rođeni Lozničanin, a značajan je za početak razvoja građanske kulture u toj varoši, zaslužan što je 1850. izvedena prva pozorišna predstava u Loznici, a 16 godina posle osnovao je prvu kulturnu instituciju ''Podrinjsku slogu'', društvo koje je imalo čitalište i biblioteku, hor, pozorišnu trupu.

Poklonio je zemljište na kome je podignuta čitaonica, a bio je inicijator i rukovodio gradnjom crkve Pokrova Presvete Bogorodice završene 1873. KUD ''Karadžić'' i Biblioteka Vukovog zavičaja, postoji 150 godina, nastali su iz ''Podrinjske sloge''. Postoji predlog da njemu bude podignut spoemnik baš ispred gradske biblioteke, a možda će i vojvoda Bogićević dobiti spomenik na nekadašnjim bedemima sa kojih je branio Loznicu.

Urađena je figurina, a, navodno, bi bio višemetarski i postavljen tako da bdi nad gradom. Spomenika nema ni rođeni Lozničanin, akademik, slikar, pisac, filmski režiser, Mića Popović. On je i počasni građanin Loznice, od 1989, u kojoj ima legat, a već godinama postoji i manifestacija ''Mićini i Verinih dani''. Bistu ima, ali ne spomenik Veselin Misita, potpukovnik Vojske Kraljevine Jugoslavije, koji je predvodeći ustanike u oslobođenju Loznice poginuo 31. avgusta 1941.

Loznica je tada u porobljenoj Evropi postala prva veća varoš oslobođena od Nemaca. Ličnosti iz poslednjeg svetskog rata su se potomci setili, dobili su biste, ali je jedna godinama u kancelariji, a druga je ukradena. Bista Dragoljuba Popovića, ovdašnjeg advokata i rodoljuba nalazila se ispred lozničkog suda da bi zbog renoviranja zgrade pre više godina, sa sve postamentom, bila smeštena najpre u dvorište Muzeja Jadra, a danas je u jednoj kancelariji.

Skojevac Georgije Jakšić, koga su, kao sedamnaestogodišnjaka u Loznici obesili Nemci imao je bronzanu bistu na Trgu Jovana Cvijića, ali je pre dve godine ukradena pa građani gledaju obezglavljen postament. Tražio je loznički SUBNOR da se uradi nova Jakšićeva bista, a Popovićeva postavi u blizini suda, ali to još nije urađeno.

Velikanima za utehu može da bude sudbina Momčila Gavrića rođenog u lozničkom selu Trbušnica. Iako je bio najmlađi vojnik i podoficiru svih svetskih armija Prvog svetskog rata, otišao u rat kao osmogodišnjak, i prošao velike bitke, albansku golgotu i učestvovao u proboju Solunskog fronta gde je i ranjen, tek na stogodišnjicu oslobođenja Loznice, novembra prošle godine, dobio je spomenik u zavičaju. Inače, prvi u Srbiji, što samo govori kako se odužujemo zaslužnim precima ne samo na lokalu.

(Kurir.rs/T.Ilić/Foto: T. Ilić)