SAD JE DOSTA! REKLA JE ARHITEKTA KRISTINA I IZ GRADA POBEGLA U SELO NA RUDNIKU: Tu sad živi i osniva prvu žensku zadrugu! Jedna kuva, druga čuva decu, treća pravi zimnicu... KOLIKO BI NAMA ŽENAMA BILO LAKŠE

Dosta otuđenosti, dosta života u kamenim kavezima, dosta jurcanja - dosta, smatra Kristina...

Kristina se zalaže za poštovanje prirode, brigu o drugima, zajednički rad, mobe, trampe, kao i podelu znanja, iskustava, alata, mašina...

Ako ideja Kristine Kljajić Inaurum i grupe žena sa sela prođe po planu, Srbija će uskoro dobiti prvu žensku zadrugu, specifičnu u svakom pogledu. To neće biti samo poljoprivredna saradnja, već jedno sveobuhvatno zajedništvo. Ideja im je da se, koristeći sve raspoložive tehnologije 21. veka "vrate" nekoliko vekova unazad u vreme kada je život bio sporiji, a ljudi srećniji.

Kristina je arhitekta. Živela je u velikim gradovima i u inostranstvu dok jednog dana nije rekla sebi "Dosta!" Dosta otuđenosti, dosta života u "kamenim kavezima", dosta jurcanja - dosta! Pokrenula je inicijativu "Eko sela Srbije", sa porodicom se preselila u selo Štavica na obroncima Rudnika i počela da koristi znaje arhitekte da oživi staro, zapušteno imanje. A onda je napravila i korak dalje.

- Sa tri žene i nekolicinom baka uvidela sam potrebu da pomognemo jedni drugima. Sada se umrežavamo. Još nas nema dovoljno da bismo ušle u papirologiju osnivanja zadruge, jer od seoskih poslova ne stižemo da se bavimo administracijom, ali naći ćemo vremena, ili ćemo naći nekoga ko se u te poslove razume - priča Kristina.

Prvi korak je obnavljanje jednog dela seoskog doma kako bi žitelji sela dobili mesto na kom će moći da se okupljaju. Krajnji cilj im je život u skladu sa prirodom u najvišem smislu - poštovanje prirode, briga o drugima, zajednički rad, mobe, trampe, kao i podela znanja, iskustava, alata, mašina...

- Na Rudniku ima dosta nas povratnika na selo. Cilj ženske zadruge bio bi da se organizujemo, da napravimo bazu podataka o eko domaćinstvima, da se bavimo prirodnom proizvodnjom i da živimo po ekološkim principima koji bi nas na kraju doveli do samoodrživosti. Plan nam je da se, kao nekada, organizuju mobe, ali i da se da prilika ljudima iz grada da učestvuju u aktivnostima na selu kroz ekološku turističku ponudu po principu - posetite, vidite, učestvujte u radovima i osmotrite šta još ima od imanja da se kupi u okolini - priča ona.

I stvarno, samo zamislite koliko bi nam svima olakšalo život kada bi s vremena na vreme jedna osoba skuvala ručak za celu zajednicu, druga pričuvala decu, ili ako bi svi zajedno učestvovali u sadnji, branju, pravljenju zimnice.

Kristina smatra da se danas previše gura ideja da žena mora da bude nezavisna, sama, a da bi selo bilo održivo mora da postoji porodica koja gradi domaćinstvo.

- Danas se potencira samostalnost žene i razvoj ženske individue kroz muške principe, uspon u društvu, racionalnost, sistematičnost. U takvom sistemu porodica i deca pate, a na kraju je nesrećna i sama žena. Sve to ukazuje da život u gradu nije odgovor na sva naša pitanja. Naš je cilj da ponovo razvijemo ženske principe - samilost, milosrđe, druženje, zajedništvo, razmenu, ujedinjavanje - kaže ona.

Zadruga je za nju pravi recept, mesto gde bi ljudi mogli da se ispomažu na svim nivoima.

- Došlo je vreme da jedni drugima pomognemo - zaključuje ona.

(Kurir.rs/Telegraf/G. Avalić/Foto: Facebook printscreen)