LOZNIČANIN MILAN ASFALT ZAMENIO PRIRODOM I SVEŽIM VAZDUHOM: Došao na nekoliko dana, ostao 12 godina na Boranji! A evo šta tamo sada radi (FOTO)

LOZNICA – Kad god neko da svrati u planinarski dom na planini Boranji vrata će mu otvoriti sa osmehom Milan Tomić Maki kome je ovo mesto, na nadmorskoj visini od 805 metara, već duže od decenije dom koji gotovo nikada ne napušta.

Maki je kao školarac u planinski dom, sagrađen sredinom šeste decenije prošloga veka, dolazio na rekreativnu nastavu kao i brojni Lozničani kada su bili osnovci. Onda je pre više od decenije došao da popravi vodu u domu i malo ga sredi pošto je objekat bio u zapuštenom stanju, a nekoliko planiranih dana ostanka pretvorilo se u godine.

"Bio je 24. oktobar 2006. i otada sam, evo trinaestu godinu ovde, dvadesetčetiri sata dnevno. ''Šarena bukva'' na Boranji i ''Stražilovo'' na Fruškoj Gori jedini su planinarski domovi u Srbiji koji su neprekidno otvoreni i ovde će ko god da dođe biti dočekan. Dom je lepo opremljen, ima sobe sa 18 kreveta, kuhinju koja se može koristiti, struju, vodu, toalet, TV salu i internet, sve uslove da se ovde smeste, najčešće planinari, ali i svi ostali koji posete ovu lepu planinu. U grad retko silazim, kad se ljudi jave da dolaze zamolim ih da mi donesu šta mi treba i nema potrebe da napuštam Boranju. Zimi se dobro opremim pa mogu i po šest meseci da budem ovde i imam sve što mi je potrebno. Ne oskudevam ni u čemu osim ponekad u društvu, ali dolaze ljudi pa se družimo i popričamo", priča Maki pokazujući planinski dom u kome je prijatno toplo, dok je napolju sneg do kolena iako ga u nižim okolnim krajevima uopšte nema.

Maki kaže da ga je privuklo da ruinirani dom sredi, vrati mu život, a onda i ostane tu zadovoljan urađenim. Sada planinari, kao i svi ostali, imaju gde da dođu i borave, a ovde stižu sa svih strana Srbije i Republike Srpske.

Na oko 40 minuta hoda su mu najbliže komšije, a on voli da kaže da je planinarski dom, inače vlasništvo planinarskog kluba ''Gučevo'' iz Loznice, opasana borovinom, nalazi u ''centru šestarovog kruga'' pošto je od susednih mesta Zajače, Radalja, Krupnja, ''gde god se okreneš'' udaljena po oko 14 kilometara.

Ne zna koliko će se još ovako družiti sa planinom sa kojom se saživeo, ali više ne teži asfaltu.

"U Loznici imam stan, ali kad god siđem u grad Boranja me vuče sebi. Ukoliko odem do Krupnja, ili Radalja ništa, ali kako kročim u Loznicu planina me zove. Malo mi je zdravlje narušeno, imao sam lekarsku intervenciju, ali se ovde poslednjih godinu dana lečim prirodom. Pijem čaj od gljive ovde poznate kao “ćuranov rep”, ona je jedna od najačih protiv karcinoma i daje mnogo jak imunitet. Hranim se zdravo i koristim sve što priroda nesebično nudi, a kada bismo to više radili mnogo bi nam svima bilo bolje. Ova planina je raj za dušu", kaže domaćin koji se uverio da je bogata i životinjskim svetom.

Priča da je Boranja bogata srnama, lisicama, divljim svinjama, kako tvrdi, pre tri meseca pojavila su se i tri vuka, a od pre nekoliko godina počele su da se pojavljuju mečke sa mečićima koje ne prave probleme. Pre tri godine pojavio se medved koga on zove Đuro i taj ''dasa'' ume ponekada da prođe u blizini doma, čas je tu, a čas ga nema.

Maki poziva sve koji vole prirodu da dođu, biće srdačno dočekani i moći će da uživaju u lepoti planine Boranje koju mnogi još nisu otkrili. On joj je veran trinaestu godinu, ne ostavlja je bez obzira na godišnje doba, a ona mu to vraća pa druguju i troše vreme zajedno.

(Kurir.rs/T.Ilić/Foto: T.Ilić)