NIGDE NE IDU BEZ KAMERE: Pantelići iz Donjih Brezovica više od tri decenije otimaju od zaborava srpske običaje i ljude

Dobrila i Dobrivoje Pantelić prešli su hiljade kilometara kroz Rađevinu, Jadar, Azbukovicu i Podgorinu, stigli tamo gde niko pre njih nije sa kamerom u ruci i već skoro četiri decenije neumorno beleže naše običaje, verovanja, priče i naravi. Kamerom su sačuvali od zaborava mnogo toga što bi vremenom nepovratno nestalo pa će buduće generacije moći da vide kako su živeli njihovi preci.

Dobrivoje je oduvek voleo fotografiju, a kada su u njegove Donje Brezovice gastarbajteri doneli prve kamere davali su mu da ih snima i tako je kročio u svet filma. Prvu kameru su on i Dobrila kupili 1981. kada su dobili sina Milana i krenuli da snimaju po Rađevini, a onda i dalje.

- Snimali smo, ali nismo baš znali šta tačno radimo, tek smo posle čuli da su to etno-filmovi. Voleli smo to, a onda smo čuli poziv, tada mladog tv novinara Žike Nikolića da gledaoci šalju svoje amaterske snimke. Poslali smo snimak, emitovan je i tako je počela saradnja sa Žikom s kojim smo postali i prijatelji. Ne znamo koliko je do sada naših snimaka emitovano u programima RTS-a, a posebno u emisji ''Trezor'''. Posle su krenuli festivali, nagrade, ali to nam nije motiv, mada je lepo kad naši filmovi budu proglašeni za najbolje. Sada nas ljudi sami zovu da snimimo neku interesantu priču, ali je u početku svima bilo čudno šta nas dvoje, ljudi sa sela tu nešto snimamo. Mnogi su nas savetovali da se posvetimo njivi i štali i ne gubimo vreme – seća se Dobrivoje koji u tandemu sa suprugom za sve njihove filmove radi scenario, režiju i naravno snima.

Njegov najverniji saradnik i životni saputnik je Dobrila koja kaže da filmove snimaju zato što to vole, a novcem zarađenim od snimanja raznih proslava finansiraju svoj rad. Pre 15 godina pokrenuli su putujući festival dokumentarnog etnološkog filma ''Mladenci'' sa kojim su prošli širom Srbije.

Projekcije su besplatne, a njihova ostvarenja videlo je na hiljade ljudi.

- Snimamo po suncu, kiši i snegu, nije uvek lako doći do svih tih mesta, ali zato upoznajemo mnogo dobrih ljudi. Poslednjih nekoliko godina radimo serijal ’’Razgovori pokraj puta’’ i to se mnogima posebno dopada jer pokazujemo obične ljude, seljake, radnike, njihov život i rad. Najveća nagrada je kada su sale gde prikazujemo filmove pune i kada su ljudi zadovoljni i vole ovo što radimo – kaže Dobrila.

Raduje ih što je sin Milan krenuo njihovim stopama, snimio je tri filma, i što će nastaviti da beleži priče i običaje ovog dela Srbije. Do sada je bračni par iz Rađevine snimio više od 150 dokumentarnih, etnoloških i igranih filmova, različitog trajanja, i dobio više od 130 nagrada na domaćim i inostranim festivalima. Dobili su14 ''Srebrnih pastira'' na festivalu Festef u Kučevu, četiri kristalne vaze za Grand Pri na ŽISEL-u u Omoljici, sa istog festivala osam ''Zlatnih suncokreta'', deset ''Zlatnih buklija'' na festivalu u Velikoj Plani, dva ''Prohorska anđela'' na festivalu dokumentarnog filma u Prohoru Pčinjskom i Beogradu, prve nagrade u Pragu za film ''Sačuvaj Bože'' …

Imaju oko 15 hiljada sati snimljenog materijala i jedini su amateri filmski stvaraoci sa prostora Jugoslavije, dobitnici plakete Jugoslovenske kinoteke.

Poslednjih godina njihovi interesantni prilozi emituju se u Jutarnjem programu RTS, gotovo svake sedmice bar jedan, a često i dva, i kažu da im je zadovoljstvo da sarađuju sa javnim servisom.

Kako kažu dok ih noge i zdravlje služe nastaviće da putuju i snimaju. Uvek sa dve kamere i iz cuga jer je samo tako prirodno i autentično mogu da uhvate deliće života i vremena koje beleže.

(Kurir.rs/T.Ilić)