DOŠLA IZ DALEKE RUSIJE DA ŽIVI U SRBIJI: Ovako je lepa Paulina odlučila da postane Lozničanka (FOTO)

Paulina Titova živi u lozničkom prigradskom naselju Klupci oko godinu dana, a ovde je došla iz rodnog Sankt Peterburga. Završila je umetničku školu, radila je u cvećari, a u Letoniji diplomirala na fakultetu za turizam. Uvek je, kako kaže, bila umetnička duša i volela je da pravi različite rukotvorine, a tako je nastavila i u Loznici. Šta sve ume i kako radi Lozničani su se uverili na nedavno održanom osmomartovskom bazaru u Loznici gde su njeni radovi izazvali pažnju.

- Uživam u pravljenju ovih predmeta, a radim razne cvetne ukrase, dekoracije, bidermajere, drvo sreće, odnosno umanjeni topiarij, simbol porodične sreće, bogatstva i dobrobiti, slike od kafe, a slikam povremeno i pastele. Volim da stvaram lepotu, a ovo što radim može biti ukras u svakom domu, ili kancelariji. Svaka ruža u cvetnom aranžmanu, ili bidermajeru je urađena posebno, a može da ih bude 30, 60 pa i više, zavisi od veličine onoga što pravim. Videla sam na jutjubu neke ljude da rade ovakve stvari i rešila sam da probam, ali imam neki svoj sistem. Videla sam da mi ide od ruke i sada uživam u ovome. Oni koji su videli šta pravim kažu da je ovo zanimljivo i nešto novo, ali kada vide koliko je to osetljivo i da rad traje dugo komentraišu da ne bi imali toliko strpljenja – priča Paulina kojoj za jedno drvo sreće treba pet sati rada, a za slike od kafe, u zavisnosti od formata, i do deset.

Posebno je potrebno strpljenje kada radi sa kafom jer je za svako zrno koje nanosi na prethodno urađenu skicu, ili lopticu od stiropora potrebno naneti lepak, pa zalepiti zrno, naneti lepak, pa staviti zrno i tako ko zna koliko puta. Ona radi uz osmeh i ne vidi u tome ništa ni naporno, ni dosadno, a rezultat je ono što joj opravda utrošeno vreme i uloženi trud.

Želi da u Loznici otvori radnju gde bi izložila svoje radove i nudila uslugu dekorisanja i ukrašavanja. To što je Sankt Peterburg sa nekoliko miliona stanovnika, zamenila malom

Loznicom od oko 75 hiljada žitelja, nije joj neobično ni čudno.

- Želela sam da dođem u Srbiju, a na nekom sajtu sam videla fotografije Loznice koja mi se mnogo svidela. Kupila sam kuću u Klupcima i ovde sam našla ono što želim, mir, tišinu, lepu prirodu, mnogo sunca. Ljudi su mnogo dobri, prijatni, gostoprimljivi, a moje komšije me stalno zovu na kafu tako da razgovarajući i družeći se sa njima učim srpski jezik, a baš se trudim. Ne samo da želim da ostanem ovde nego ovoga leta ovde treba da dođu moji roditelji i mlađi brat. Stvarno mi se baš mnogo sviđa Srbija, a posebno loznički kraj – priča nasmejana Ruskinja.

Nada se da će joj neko od Lozničana osvojiti srce, a zna da su mnoge Ruskinje stvorile porodice sa muževima iz Srbije i da se dobro slažu. Dok se to ne desi nastaviće da pravi svoje ruže od satena koje ne mirišu, ali nikada i ne venu, a ona će piti ruski čaj jer joj kafa služi za ’’slikanje’’.

(Kurir.rs/T.Ilić/Foto: T.Ilić)