O SUSRETIMA SA SVETOGORSKIM STARCIMA: Kako se mladi naučnik Nenad Andrić od egzaktne nauke okrenuo ka pravoslavnoj veri!

SUBOTICA – Mnogi su pitali Nenada Andrića, mladog beogradskog pisca
knjiga „Susreti sa svetogorskim starcima” i „Peške kroz Svetu Goru”, kako
je kao fizikohemičar, neko iz egzatne nauke, odlučio da se okrene ka
pravoslavnoj veri.

„ Mnogi veliki ljudi iz sveta nauke i Tesla i Njutn i drugi naučnici, zahvaljivali su bogu na daru i talentu, ali se vera ne objašnjava naukom i umom, nego srcem. Ili ste verujući ili niste”, kaže Andrić.

U Subotici, posetioci su na vratima Gradske čitaonice stajali, da bi sreli
mladog autora iz Beograda, koji je govorio o svojim knjigama „Peške kroz
Svetu Goru” i „Susreti sa svetogorskim starcima”. Deo novca od prodatih
knjiga namenjen je osobama sa psihofizičkim smetnjama, kaže za Kurir
Milenko Milošević, predsednik Srpsko-rusko-beloruskog bratstva „Sveti
knez Vladimir” koje je organizovalo susret pisca i publike.

Nenad Andrić je više puta pohodio Svetu Goru, a posle susreta sa monasima, on poručuje da svaka poseta tom svetom mestu nije samo turistička, jer ima duhovni smisao i korist.

Rođen u Beogradu 1976. godine, diplomirani je fizikohemičar i magistar
ekologije. Ima i međunarodnu licencu za planinarenje, veteran je vaterpolista, objavio je i naučne radove, zbirke zadataka iz fizike i hemije, a sada piše o svojim pohodima po mnogobrojnim manastirima. Andrićeva knjiga „Peške kroz Svetu Goru”, razlikuje se prema rečima književnih kritičara i sveštenih lica, od svih pređašnjih dela o toj temi.

Protojerej Radomir V.Popović kaže, da osobenost Andrićeve knjige je zasnovana i na „dubokom duhovnom prizivu, kojem se on iskreno odazvao.

„Imena većine njegovih sagovornika, svetogorskih staraca, nisu navedena,
jer je reč o monasima koji su živi. Najviše tih staraca je, po svedočenju
autora, na Karulji, u skitovima, Katunakiji i drugim velikim manastirima.Živi susreti i ispovesti dragoceni su za čitaoca, jer i mnogo monaških pouka je navedeno kratko, jezgrovito uz opis mnogo čudesnih , duhovnih i telesnih isceljenja, kao ploda molitve i jake vere. Mnogo je nepoznatih podvižnika na Svetoj Gori, koji žive po vrletima, poput drevnih staraca u pustinjama Egipta, Sinaja, Svete Zemlje, pa je knjiga duhovni dar, koji posredstvom pisca daruje Sveta Gora”.

„Posle fakulteta pisao sam naučne radove za studente, pa i knjigu o putešestviju svog dede u Drugom svetskom ratu, istinitim događajima u Valjevu, da se ne zaborave. To me je podstaklo da i putovanja po Svetoj Gori, kao svoje hodočašće, sačuvam na papiru”, priča Andrić za Kurir.

Prvi put, iz znatiželje, 2008. godine sa planinarskim beogradskim društvom, samo je prenoćio na Svetoj Gori.

„Jedan monah je tada sa prozora upitao mene i drugara, jesmo li Srbi. Potvrdili smo, a on nam je dobacio jednu knjigu sa prozora. Posle dve godine, četiri dana smo peške obišli 17 manastira na Svetoj Gori, tri nismo posetili. Doživeo sam osećanje radosti, pitajući se, kako posle toliko pešačenja, znojenja, umesto umora osećam radost. Kada sam se vratio u Beograd, pročitao sam knjigu koju sam čuvao dve godine. Od tada proučavam i učim sve o pravoslavlju, našoj veri praotačkoj i već devet godina bavim se duhovnim, saznajnim iskustvima, prenoseći ih u knjige. Uz sva ljudska iskušenja, shvatio sam da iza svakog čoveka ostaju samo dobra i loša dela”, kaže mladi Andrić.

Kurir.rs/N.H./Foto: N.H.