KOŠARE BITKA KOJA TRAJE: U Subotici održana potresna tribina u čast heroja palih za državu i narod

Nebeski heroji su ostavili živote na međi Prokletija, za slobodu države. Košare su sačuvale oreol srpskog vojnika, iako je trebalo skoro dve decenije da dobiju svoj dan, a borci i ranjeni svoje spomenice, rekao je pukovnik Ljubinko Đurković!

Komandant odbrane na Košarama, pukovnik Ljubinko Đurković, govorio je o značaju bitke na Košarama, iznoseći potresne momente te borbe „kojom je branjena država, pravoslavlje i hrišćanstvo, ali i kulturno i istorijsko nasleđe”, rekavši da je sav heroizam, patnju i bol ljudi koji su položili živote na toj planini, teško rečima opisati”.

„Na međi Prokletija nebeski heroji su ostavili živote. Značaj bitke na Košarama je strateški, kako su izneli generali. Engleski pukovnik Harison je rekao „Da smo prošli Košare, danas bismo pili kafu u Beogradu, a Kosovo bi bilo mnogo veće”, ali je to sprečeno suprotstavljanjem i spremnošču naše vojske za žrtve, najupečatljivije u srpskoj istoriji. Borba prsa u prsa, u ranim jutarnjim satima 11. aprila, metar po metar u jurišu, u svakodnevnoj borbi za preuzimanje međe.

Napad je počeo još 9. aprila ujutro u 4 sata, a sat kasnije dejstvovano je na Košare, odmah posle Klintonove objave za napad na zemlju. Počelo je dovođenje jedinica i herojsko suprotstavljanje. Gavrilovićev puk je izbrisan sa brojnog stanja, da bi branili Beograd, a starešine zajedno sa vojnicima su hrabrili jedni druge, braneći otadžbinu do smrti. Taj heroizam je odbranio otadžbinu, a Košare su stale na put NATO, koji je zgazio međunarodno pravo, 15,7 tona otrovnog uranijuma je bačeno na zemlju. Posledice su velike, ali su sačuvane i svetinje. Košare su sačuvale oreol srpskog vojnika, iako je trebalo skoro dve decenije da konačno dobiju svoj dan, a borci i ranjeni svoje spomenice. To mora biti obaveza države, da se otvore arhivi i ispiše taj svetli deo istorije”, rekao je Đurković.

Gradonačelnik Bogdan Laban je podsetio da su Košare simbol odbrane zemlje i državne granice, a da su preživeli za tu bitku rekli da je bila „pakao na zemlji”.

Dobrovoljno je svoju zemlju na Košarama branio i Subotičanin Josip Sič i položio svoj život 16. aprila na Košarama, a Dejan Perić je preživeo pakao na Košarama, ali i danas nosi geler od ranjavanja na paklenom ratištu.

„Vojska Jugoslavije je branila i državnu granicu i istovremeno je na tom tlu odredila i čitav ishod ratnog sukoba. Da su snage UČK, koje su napale sa teritorije Albanije uspele da probiju odbranu jugoslovenske vojske, a cilj im je bio da se spoje sa UČK snagama u Metohiji, sudbina naše vojske i naroda bi bila veoma upitna. Mladi vojnici branili su sa starešinama slobodu svoje države”, rekao je Laban, istakavši da posle 18 godina Srbija ispravlja nepravdu, i dodeljuje spomen obeležja herojima, među kojima je i Tibor Cerna.

Aćim Šarović je bio na odsluženju vojnog roka kao vojnik 53. graničnog bataljona.

„Naša septembarska klasa držala je tog 9. aprila reon izvan karaule, kada je krenuo napad. Sutradan smo se povukli od karaule i držali liniju Rasa Košares, a dan kasnije, 15 metara od mene poginulo je nekoliko saboraca. Šiptari su ušli u karaulu, obukli naše uniforme i počeli da pucaju na nas i bacaju bombe.

Nismo verovali u taj prizor, sve do povlačenja smo držali rovove koje smo iskopali i u njima boravili” kratko i potresno je izneo Šarović.

(Kurir.rs/N.H.)

POGLEDAJTE BONUS VIDEO: