MEŠTANI SUMNJAJU DA SE PRAVI REZERVAT: Meda Šumadinac nije jedina zverka podno Rudnika, viđeni su i vukovi, vidre, jeleni i mufloni

Poražavajuća je činjenica - rešenost medveda da se odomaći u Šumadiji dokazuje da sela izumiru. Najverovatnije došao sa Tare gde je njegovo prirodno stanište.

A medved, koga su mediji od milošte krstili „Šumadinac“ rešen je izgleda da se ovde trajno naseli, pošto je poslednji put pre nekoliko dana viđen na tromeđi Rače, Markovca i Velike Plane.

-I nas zbunjuje da je ovako dugo prisutan u šumadijskim selima. Verovatno tome doprinosi hrana koju pronalazi dok se noću kreće, pošto ima veliki radijus kretanja- kaže Tomica Radosavljević, predsednik Lovačkog saveza za centralnu Srbiju. Prema njegovim rečima za sada dobra strana u pojavi ove životinje jeste činjenica da je „priroda očuvana koliko toliko s obzirom da se identifikuje sa svojim prirodnim staništima na Goliji i Tari“. Ali činjenica da se medved se sve češće pojavljuje u selima i naseljenim mestima zahteva brzu reakciju nadležnih.

-Nama su vezane ruke i mi možemo samo da pratimo šta se dešava. Reč je o ugroženoj vrsti za koju je trajno zabranjen lov. Postoji ideja da se zajedno sa Biološkim falultetom u Beogradu medvedu ugradi čip kako bi se pratilo kuda se kreće. Za njegovu brigu zadužena su Ministarstva za poljoprivredu šumarstvo i i Ministarstvo za ekologiju i očuvanje životne sredine i mora se koordinirati svaka eventalna akcija- kaže Radosavljević.

Stručnjaci kažu da je reč o plašljivoj životinji, biljojedu koji retko napada ljude.

Uglavnom pri susretu sa čovekom beže, a napadi se dešavaju obično kada se naleti na majku sa mladunčetima. Međutim, sa njima se ne slažu meštani podrudničkih sela.

-Medveda ima sve više. I ne radi se o jednom, već više njih, a jedan je stigao i do centra Kragujevca. Naša deca treba da idu peške u školu i po četiri kilometara, a veliki deo puta je kroz šumu. Medvedi su zaštićeni ali naša deca nisu. Nemam ništa protiv, ali molim one koji su odgovorni za ovo naseljavanje da obezbede deci sa seoskih područja prevoz ili da nas isele malo dalje, a oni posle neka prave prirodni rezervat - kaže M. R. iz Stragara, koja izražava bojazan da medvedi nisu sami došli u Šumadiju.

-Ne smem ni da pomislim šta može da bude za par godina kada bude veći broj medveda. Ljudi moraju u njive, pojedini žive od branja pečuraka. Zabrani su pored glavnog puta. Stragari imaju veliki atar i mesto je uglavnom pod šumom, zimi dolaze vukovi do kuća. Imamo vukove, vidre, lopatare i muflone. Njima nije prirodno stanište ovde- kaže naš sagovornik.

Sličnog mišljenja je i zemljak S.P koji sumnja „da su medvedi dovedeni podno Rudnika“.

-Apelujem na nadležne da povedu istragu odakle su se životinje pojavile, jer je javna tajna da su dovežene u ovaj reon. Razmišlja li neko šta je sa decom, manastirima, monasima i monahnjama, Rudnik se nekada zvao „Srpska sveta Gora“. Razmišlja li iko o tome?- pita se S.P.

Međutim, nadležni, bar nezvanično demantuju da se na Rudniku formira privatni rezervat i da su ovakve priče normalne zato što se radi o neubičajenoj pojavi.

Sa druge strane pojava medveda u Šumadiji govori o žalosnom demografskom stanju i činjenici da u ovdašnjim selima stanovništvo nestaje. Recimo, selo Vlakča gde je medved po prvi put viđen, koje je infratrukturno jedno od najuređenijih u ovom delu Šumadije prema popisu iz 2002.godine i tri poslednja popisa konstantno gubi stanovnike. Ilustrativan primer je činjenica da je 1948.godine ovde živelo 1432 stanovnika, a 2002 godine bilo ih je 671.

Slično i gore je i u svim selima. I najveće naseljeno mesto Stragari ponajbolje pokazuje u kakvom je katastrofalnom stanju Šumadija. U ovoj varošici 1948.godine živelo je 1627 stanovnika, da bi na popisu 2011.godine bilo njih- 827!

(Kurir.rs, D.Ilić foto kurir-nadzorne kamere)