Populaciona politika, zdravstvo, pomoć poljoprivrednicima, radovi na cevovodima neki su od dobrih primera rada gradske vlasti u Valjevu

Populaciona politika, zdravstvo, pomoć poljoprivrednicima, radovi na cevovodima i uređenje vodotokova neki su od dobrih primera rada gradske vlasti u Valjevu, poručuje za Kurir gradonačelnik Valjeva Slobodan Gvozdenović. Prema svim analizama, građani Valjeva piju najbolju vodu u Srbiji, a u periodu najsušnijih meseci ona ne nestaje.

- Na selu je problem vodosnabdevanje i zato je ove godine uloženo preko 130 miliona dinara iz budžeta za izgradnju seoskih cevovoda. Posle 20 godina u probni rad puštena je i fabrika vode u selu Gornja Kamenica, a urađen je i cevovod do romskog naselja u selu Brankovina, zaseok Divlje Brdo, što pokazuje da vodimo računa o vulnerabilnim grupama - kaže Gvozdenović.


Socijalna politika


Prema njegovim rečima, izdvajanja u socijalnu zaštitu kreću se oko pet odsto budžeta, što Valjevo svrstava u najodgovornije gradove u Srbiji.

- Grad izdvaja sredstva za odeljenje vantelesne oplodnje, koje je jedino u svim opštim bolnicama u Srbiji i uspešno radi. Odvojena su sredstva za adaptiranje i preprojektovanje zgrade Šeste škole za novo obdanište kako bismo primili svu decu sa liste čekanja - kaže Gvozdenović, i dodaje da je Valjevo jedini grad u Srbiji koji ima kompletno uređen vodotok kroz centar grada na reci Kolubari sa pritokama: brana Stubo-Rovni, koja prima oko 50 miliona metara kubnih vode i snabdeva šest okolnih opština, gde očekujemo pomoć od republike za nastavak gradnje cevovoda, za koji imamo građevinsku dozvolu. Ova brana ima veliki značaj u zaštiti grada od poplava, što smo već videli u velikim poplavama 2014. godine - naveo je Gvozdenović i dodao da su od 2016. subvencije za poljoprivredu uvećane šest puta i sada su oko 50 miliona dinara.


Zemlja za organsku proizvodnju


- Preko 200 hektara zemlje je sertifikovano za organsku proizvodnju hrane u slivu brane Stubo-Rovni. Grad, zajedno sa Ministarstvom poljoprivrede, radi na otvaranju zadruge u selu Poćuta, ali i postrojenja za preradu i proizvodnju mleka, što je, po oceni ministra Nedimovića, jedinstveni pilot-projekat u Srbiji. Sa Ministarstvom poljoprivrede i lokalnim poljoprivrednim proizvođačima radimo i na adaptaciji prostora u cilju otvaranja postrojenja za proizvodnju i preradu mleka - zaključuje Gvozdenović.

Kurir / Marko Aćimović

Foto: Željko Bošković