Reč je o jednozrnoj pšenici, za koju se može reći da predstavlja osnov ljudske civilizacije

NOVI SAD - Agrarni vremeplov.
U dvorištu Muzeja Vojvodine u Novom Sadu požnjevena je najstarija pšenica koju su na ovim prostorima pre 8.000 godina uzgajali poljoprivrednici iz starijeg neolita, zbog čega je ova institucija kulture postala jedinstvena u svetu. Kustos, arheobotaničar Aleksandar Medović objašnjava da je reč o jednozrnoj pšenici, za koju se može reći da predstavlja osnov ljudske civilizacije.

- Prošle godine smo iz Izraela dobili 50 zrna, koja smo posadili u dvorištu muzeja. Uspeli smo da dobijemo prinos od 2,74 tone po hektaru, što nije loše ni za savremene hibride. U skladu sa celokupnim projektom, žetvu smo izveli sa uz pomoć srpa od jelenskih rogova i kamenim sečivom - kaže Medović za Kurir.

(E. K.)

Najfinija žitarica

Jednozrnu pšenicu su na prostoru Vojvodine uzgajali pripadnici starčevačke kulture. Ova biljka se smatra najfinijom žitaricom, a naziv je dobila po tome što se s obe strane klasnog vretena nalazi po jedno zrno.