Draganče je bačvar, ali poznat je kao "Iđoški Betoven" jer je usavršio muziciranje udarajući čekićem o bačve. O čuvenom bačvaru Miodragu Munćanu, poznatom Dragančetu, priča ceo Banat. Ne samo da je odlučio da za života podigne spomenik, Draganče je, kako običaji nalažu, pozvao sveštenike,prijatelje i rodbinu na svoju "daću". Kako kažu mnogi prijatelji, prvi put im je na groblju bilo lepo, pa i samom Dragančetu, koji je zadovoljan živim pomenom i okupljenim prijateljima.

sshot20190713150434.jpg
Printscreen YouTube 

- Želeo sam da imam plavi spomenik, ali nigde nismo mogli da nađemo takav kamen, stavio sam sliku u plavoj košulji, ali sam ipak želeo da sve bude u toj
boji. Mnogo sam uzbuđen, ali i srećan, pozvao sam sve moje prijatelje i one za koje znam da bi došli kad umrem, tu su i sveštenici, a ručak je pripremljen po
našim običajima, znate kako je kada dođete na "daću" mora svega da ima, supa, pečenje, kolači, rakija -, ispričao je poznati banatski virtuoz.

Spomenik na iđoškom groblju kod Kikinde osveštala su tri sveštenika u prisustvu velikog broja građana. Slika na grobu je sa njegovih nastupa, jer je Draganče poznati virtuoz na drvenim bačvama.

sshot20190713150522.jpg
Printscreen YouTube 

Kamenorescu je naredio samo da ukleše godinu rođenja, ali ne i deceniju, stoleće kada dođe kraj života, jer , kako kaže - "još ima vremena za onaj svet, tek mi je 81 godina".

Daće u "slavu života" još uvek se prepričava po Banatu, mnogi koji su bili prisutni u Vatrogasnom domu gde se zbio čitav događaj, kažu, da su se "lepo proveli", a i dobro najeli, jer, Draganče za svoje daće nije štedeo. Nazdravljalo se rakijom i vinom u slavu Dragančeta. Svirao je orkestar Žarka Adamova sa pevačima Lepom Lanom i Duškom. Slavlje je uveličao na gajdama Radivoj Ristić, gost iz Srbobrana. Kakva bi to bila "daća" da i Draganče nije učestvovao. Uzeo je bure i bačvanske čekiće i na zadovoljstvo svojih meštana odsvirao svoju "Vinogradarsku himnu".

Draganče je jedini bačvar u ovom delu Banata. Svoju umetničku karijeru slavni Draganče, poznatiji u javnosti kao "Iđoški Betoven" počeo je udarajući čekićem o drvenu bačvu. Melodija koja se stvara udaranjem čekića o drvenu burad, postala je nadaleko poznata, a ovog slavnog bačvara uvrstila u prave virtuoze.

Kako je jednom prilikom objasnio Iđoški virtuoz, sve je počelo kako bi se dopao ženama, svoj radni vek proveo je u jednoj firmi gde se sve pakovalo u drvenu burad, pa je imao vremena da usavrši i komponovanje.

sshot20190713150101.jpg
Printscreen YouTube 

Draganče je za bačvara položio još davne 1958. godine, bio je šegrt kod čuvenog majstora Krstina, a usavršio je i odžačarski i stolarski zanat. Najteže mu pada što za sada nema naslednika, voleo bi Draganče da neko nastavi da "udara u njegovom ritmu".

Šaljivdžija u duši, boem, kafandžija i umetnik sa čekićem u ruci, kaže, da bi svakom poželo život kakav on ima, jer valja se pripremiti i za "onaj svet" za koji još ima vremena, jer tek mu je 80-leta.

(Kurir.rs/Telegraf/Foto: Printscreen YouTube/T.Ilić/Ilustracija)