BRUKA U NIŠU: Dragocena grobnica iz 4. veka pod zaštitom države propada pretvorena u deponiju

Iako je pre mnogo godina iznad nje izgrađena kućica koja je trebalo da je zaštiti, a rađena je i konzervacija freski koje su pronađene u njoj, ranovizantijska grobnica u dvorištu Engleskog doma u Nišu više liči na smetlište nego na kulturno dobro od izuzetnog značaja koje je pod zaštitom države. Turistički vodič Nenad Rokvić svedoči o tome da turisti i istraživači dolaze u Niš upravo zbog ovakvih nalazišta.

Da je Niš nekada bio carski grad, mnogo je svedočanstava. Međutim, ne može se reći da grad održava ovu reputaciju. Nalazište Medijana je već godinama, sa kraćim prekidima, zatvoreno zbog brojnih radova, ranohrišćanska bazilika kod mosta u Jagodin mali je smetlište, a mnoge grobnice zatvorene su u nekadašnjem Niteksu, sada Benetonu.

Grobnica kod Radona je takođe nedostupna i može se videti samo odozgo, a vila sa oktagonom sa severne strane Tvrđave ne otkriva mnogo, kaže turistički vodič.

Grobnica u Engleskom domu je zato za Rokvića bilo idealno mesto da arheologa i istoričara uveri ih u bogato istorijsko nasleđe Niša. Međutim, grobnica je pod ključem, a unutra je lom.

- Dole, ispod gomile smeća je jedan od sadašnjih najvećih simbola hrišćanstva. Mene je bilo mnogo sramota - napisao je Rokvić na svom Fejsbuk profilu.

Direktorka Zavoda za zaštitu spomenika kulture Niš Ljiljana Berić kaže da postoji plan da se grobnica u dvorištu Engleskog doma uredi, ali da je to "na dugom štapu".

- Ona je zaštićeno kulturno dobro ali nije data nikome na upravljanje, praktično je gradska, imamo više tih kulturnih dobara nepokretnih kojima niko ne upravlja. Trenutno smo krenuli da radimo projekat kako bismo je zaštitili i osvetlili ali to je na dugom štapu - rekla je Berićeva.

Grobnice propadaju duže od pola veka

Otkako je grobnica u Engleskom domu pronađena pedesetih godina, ona propada. Arheolog Toni Čerškov kaže da je početkom dvehiljaditih urađena tada najsavremenija vrsta konzervacije, što se nije završilo uspešno.

Četiri freske koje su bile u grobnici sada se vide samo u obrisima, a ono što je sačuvano od njih su kopije, kao i maketa cele grobnice koja je u niškom Muzeju. To je 2013. godinepripremljeno za obeležavanje 1.300 vekova Hrišćanstva, dodaje, a posle se nije mnogo radilo. Kako je moguće da o dobru od izuzetnog značaja niko ne brine, ovaj arheolog nema objašnjenje.

- Sad se više ništa ne nalazi, freske su bile iz 4. veka, sad mogu da se vide kopije u izložbenoj sali. Propale su, nema tu više ničeg - navodi arheolog Čerškov.

Dodaje i da u dvorištu Engleskog doma postoje još dve grobnice, od kojih je jedna izuzetna, sa svodom i tri ekrosolija. Nažalost, poklopac koji je trebalo da je štiti je nestao, dodaje, a ona takođe pretvorena u smetlište.

Šta će biti s grobnicama?

Da je gotovo cela Jagodin mala pre skoro dva milenijuma bila mesto za pokopavanje pokojnika, svedoče i grobnice pronađene kada je Beneton preuzeo pogone nekadašnjeg Niteksa. Pronađeno je više od 20 grobnica, koje su samo pokrivene. To, međutim, ne znači da im sada zub vremena ne može ništa.

- Imate jedan veliki kompleks u krugu Niteksa, ali one su zasad pokrivene. Šta će da bude sa njima pokazaće vreme. Jedino smo zabranili izgradnju na tom području, šta će da bude dalje, ne znam. Nisu ugrožene izgradnjom, ali to što smo ih pokrili ne znači da neće propasti - navodi Čerškov.

Inače, grobnica u kojoj se čak može videti i hristov monogram okružen, znak koji se rimskom caru Konstantinu Velikom prikazao u snovima, posle čega je i prihvatio Hrišćanstvo kao zvaničnu religiju, nalazi se u podrumu privatne kuće u Jagodin mali. Daleko od očiju javnosti, za razliku od bazlike u blizini mosta, koja se redovno puni smećem.

(Kurir.rs/Južne vesti, V.M.R,)