LEPINJA SA SVE: Ovako se pravi čuveni užički komplet za Ginisa (FOTO, VIDEO)

“U lepinju stavimo jaje, domaći kajmak i sve to umućkamo i stavimo u specijalnu furunu da se zapeče. Po želji mušterija dodajemo pretop”, rekao je Dragan Lazić, pekar iz jedne nadaleko čuvene užičke pekare.

Svoje umeće ovi kulinarski majstori rešili su da demonstriraju pred svim Užičanima i gostima “Žestivala”, tako da su svoju furunu nakratko premestili na centralni gradski trg kako bi napravili – lepinju za Ginisa, prečnika preko jedan metar i težine oko 15 kilograma.

“Ovo je najveća komplet lepinja ikad napravljena. Koliko Užičani vole ovaj specijalitete pokazuje to da je sve nestalo za pet minuta. Sledeće godine ćemo otići još jedan korak napred i pokušati da ispečemo lepinju prečnika od nekoliko metara. Ne takmičimo se ni sa kim, ali ova naša lepinja mogla bi da uđe u Ginisovu knjigu rekorda”, rekao je Lazić.

Lepinja sa sve jede se prstima, obično prvo poklopac koji se može umakati u sredinu sa pretopom, koliko i kako ko voli. A domaćica Rada Vitorivić iz pekare otkriva kako su napravili dzinovski kulinarski užitak. “Vidite kako prelepo izgleda. Žuta i mekana. Ako smo u nju stavili 110 jaja i puno kajmaka, morala je biti dobra”, kaže Rada.

Užička komplet lepinja, iseckana na preko 100 parčića, nestala je sa štanda brzinom munje.

“Prazan papir i masan brk govore da je ovo vanvremenski specijalitet i nešto po čemu se Užice i Užičani prepoznaju”, rekao je Bojan iz Užica.

Sedamdesetogidišnja Mira Simović ovaj specijalitete jela je kao srednjoškolka za užinu, a tu tradiciju poštuje i danas.

“Nema boljeg doručka od ove užičke komplet lepinje i ovde svi to znaju. Ispred pekare svakog jutra je red dugačak i po nekoliko metara”, rekla je Mira.

Ni gosti iz inostranstva nisu odoleli da probaju ovu kalorijsku bombu, pa je Dejvid koji je stigao iz Kanade ostao oduševljen srpskim specijalitetom od hleba, kajmaka i jaja.

“Ovo je fenomenalno i preukusno. Obišao sam ceo svet, ali nikad nisam probao ništa slično”, kaže Dejvid.

A ko zna da li bismo mi danas jeli komplet lepinju, da nakon Drugog svetskog rata, kad je bio zabranjen rad privatnim pekarama, sestra poznatog Užičanina Krcuna Terzića nije lično zvala Beograd i pitala kako će da ispeče jagnje za Božić. Tadašnja vlast joj je učinila i ostavila pekaru “Šuljaga” u životu i tako je ovaj specijalitet opstao.

(Kurir.rs/RINA/Foto: RINA)