SVEČANA AKADEMIJA U VUKOVOM DOMU KULTURE: 75 godina oslobođenja Loznice u Drugom svetskom ratu (FOTO)

Jedan od najvećih Srba našeg vremena, patrijarh Pavle, preživeo je rat u Banji Koviljači gde se kao mlad vaspitač brinuo o izbegličkoj deci

Skup je počeo intoniranjem dve himne, najpre aktuelne ‘’Bože pravde’’, a onda i ‘’Hej Sloveni’’ nekadašnje Jugoslavije.

Života Isaković predsednik lozničkog SUBNOR-a govorio je o dešavanjima u Loznici i Jadru od 1941. do 1945, otporu okupatoru kao i o velikim zločinima koje su nemački fašisti počinili u Dragincu i selima gornjeg Jadra ubijajući civile, decu, žene i stare. Podsetio je da je u redovima Narodnooslobodilačke vojske palo oko 600 boraca iz ovoga kraja, a tokom rata ubijeno više od tri hiljade civila. Isaković je ocenio da je sloboda danas možda i najugroženija od okončanja ratnih dejstava 1999. godine i da SUBNOR jeste vanstranačko udruženje, ne bavi se dnevnom politikom, ali ’’ne ostaje nemo na pretnje koje se nadvijaju nad našom zemljom’’.

- Bezrezervno podržavamo velike napore našeg državnog rukovodstva da se Srbija ne pokori i da rata više ne bude, a posebno se u toj borbi izdvajaju predsednik Aleksandar Vučić i ministar inostranih poslova Ivica Dačić – kazao je on.

Skupu je prisustvovao profesor dr Predrag Marković, direktor beogradskog Instituta za savremenu istoriju, koji je u publici sedeo do Stjepana Stanimirovića, devedesetčetvorogodišnjeg Lozničanina, učesnika oslobađanja pre sedam i po decenija i jedinog živog učesnika NOB u Loznici. Marković je kazao da su svi delovi srpskog naroda dali velike žrtve za slobodu, ali je Jadar dao veće žrtve od drugih krajeva. Podsetio je da su Jadar i Mačva doživeli prve masakre u 20. veku od Austrougarske vojske u leto 1914. u Prvom svetskom ratu, ali da su ovi krajevi bili svedoci veličanstvenih borbi i da su ovde planina Gučevo, ’’gde se borio maršal Tito, doduše na drugoj strani’’, i slavni Tekeriš. To se ponovilo i u Drugom svetskom ratu.

- Ustanak je buknuo u zapadnoj Srbiji i pravi simbol ustanka je oslobođenje Loznice. Bela crkva je suštinski jedan problematičan događaj dok je oslobođenje Loznice bez ikakve mrlje, šteta je što nije više bio obeležavan jer je to bio znak zajedničke borbe. Ovaj kraj je proporcionalno verovatno stradao više od svih drugih krajeva u Srbiji. Narod je i pored svih tih gubitaka imao veliko srce da prihvati tolike izbeglice. Jedan od najvećih Srba našeg vremena, patrijarh Pavle, preživeo je rat u Banji Koviljači gde se kao mlad vaspitač brinuo o izbegličkoj deci.

Nedovoljno je istaknuto da je Loznica jedan od retkih gradova u Srbiji koji se oslobodio bez pomoći Crvene armije, nju su partizani sami oslobodili. Voleo bih da nemamo samo sjajnu prošlost kao što se sada sa nostalgijom prisećate nekadašnje velike industrije i uspeha u izgradnji već da izgradimo bolju budućnost, a to možemo ako budemo složni i ako, opet, ne budemo žrtvovali više ciljeve zbog nekakvih sitnih podela – rekao je on.

Izložba o stradanju stanovnika Jadra u Drugom svetskom ratu, autora kustosa, istoričara GoranaVilića, bila je otvorena u holu Vukovog doma kulture, a upriličen je program u kome su učestvovali učenici-recitatori Gimnazije ‘’Vuk Karadžić’’ i etno-grupa ‘’Lozice’’.

Loznicu su 23. septembar 1944. oslobodile partizanske jedinice Druge vojvođanske brigade, 16. divizije 12. korpusa NOVJ. Posle gotovo petnaestogodišnjeg prekida, prva svečana akademija povodom Dana oslobođenja Loznice, 23. septembra, održana je pre pet godina. Inače, kao

Dan opštine Loznice taj datum je obeležavan sve do 2002. godine.

(Kurir.rs/T.Ilić)