OVOM PLANINOM USRED SRBIJE TUMARA KRDO DIVLJIH KONJA JOŠ OD 1973: Niko ne može da ih uhvati, postali su turistička atrakcija, a imaju i pastuva koji im je vođa (FOTO)
KRALJEVO - Planina Stolovi, koja se sa južne strane uzdiže iznad Kraljeva, manastira Žiče, srednjovekovnog grada Magliča i ibarske klisure, osim po stoletnim šumama, prelepim proplancima i belim mirisnim narcisima, poznata je i po još jednoj nesvakidašnjoj atrakciji - krdu poludivljih konja koje skoro pola veka opstaje na ovoj živopisnoj planini.
Gizdave lepotane koje više od jedne decenije predvodi neprikosnoveni vođa i gospodar pastuv Moro vremenom su postali i prava turistička atrakcija koja iz godine u godinu privlači sve veći broj posetilaca, zaljubljenika u prirodu i životinje.
Iako svaki konj ima svog vlasnika, svaki pokušaj njihovog odvođenja i odvajanja od krda i planine predstavlja nemoguću misiju. Lepše im je na planiskim visovima, prostranim četinarskim i brezovim šumama, prostranim livadama prekrivenim bujnom sočnom hranom nego u torovima i toplim štalama. Inače, konje su na planinu najpre dovodili meštani Žiče, Kamenice, Magliča i drugih okolnih sela na obroncima Stolova kako bar leti ne bi morali da obezbeđuju hranu za njih.
"Ja sam davne 1973. godine na ovu planinu izveo jednog pastuva i kobilu. Pred zimu sam ih vraćao u štalu i tako nekoliko godina dok ih jednom prilikom nisam ostavio da tu prezime. Tu su se oni, kao i konji ostalih vlasnika, umnožavali, osamostaljivali, postajali nezavisni od ljudi, poprimajući vremenom osobine poludivljih konja iako nikada nikog nisu povredili“, kazuje Slavko Nikolić, vlasnik najvećeg broja konja na Stolovima.
Život konja u surovim uslovima
Na Stolovima konji odolevaju velikim izazovima. Naročito je teško zimi kad snežni nanosi i smetovi dostignu visinu od nekoliko metara a temperatura se spusti i do 30 stepeni ispod nule. U vreme ždrbljenja, kobile, a naročito mladunci izloženi su svakodnevnim nasrtajima divljih životinja tako da bude godina kad krdo ostane bez ijednog mladunca.
,,Prirodna selekcija čini svoje, što je posebno karakteristično za život životinja u skoro ekstremnim uslovima. Opstaju samo potpuno zdravi primerci, fizički sposobni da nađu hranu i ne postanu plen vukova i medveda. I pastuv Moro, neprikosnoveni vođa krda, koji svoju superiornost u snazi dokazuje čitavu deceniju, sav je u ožiljcima od borbi s divljim zverima u kojima je branio ostale konje u krdu, sebe, a najrevnosnije svoje mlade potomke“, kaže veterinar Dragan Marković.
Stolovi velika šansa kraljevačkog govedarstva
Zbog obilja zdrave sočne hrane 60-ih i 70-ih godina prošlog veka na Stolovima bilo je i do hiljadu i po ovaca i nekoliko stotina goveda, mahom bikova i junadi. Žički domaćin Slavko Nikolić dobro pamti ta vremena i tvrdi da bi baš sa te planine mogao da krene preporod govedarstva u kraljevačkom kraju ali i širem području. Sa Slavkom se slažu i stručnjaci.
,,Veliki proizvođači mesa na našem području: Kotlenik, NID, SAN, koji imaju visoke standarde u proizvodnji i izvozne reference, da ne pominjem niz malih klanica i prerađivača, mogli bi da na Stolovima nađu svoju sirovinsku bazu za budućnost koja ne bi puno koštala. Činjenica je da bi imali meso u vrhu evropskih proizvođača. Naravno, u ceo taj projekat morala bi da se uključi država svojim podsticajima i ulaganjem u infrastrukturu, posebno putnu“, ističe kraljevački agronom Dragutin Jevtović.
Do ostvarenja ovakvih planova krdo od pedesetak poludivljih konja samo će voditi veliku i svakodnevnu bitku za opstanak na Stolovima, iako na ovoj planini ima mesta i za ovce i za goveda, baš kao nekada.
(Kurir.rs/RINA/Milanko Danilović)
"INTERES ZA VRAĆANJE U SRBIJU SVE VEĆI" Predsednik Vučić: Oko Božića plan za povratak ljudi iz dijaspore