I KAMEN DA ZAPLAČE NA ZADUŠNICE: Tuga do neba na groblju u južnoj Mitrovici, spomenici porušeni, grobovi pootvarani

KOSOVSKA MITROVICA - Svake Zadušnice nova rana Srbima iz Severne Mitrovice.

Danas, na Miholjske zadušnice, nije bilo organizovanog odlaska Srba iz Severne Mitrovice na groblje preko Ibra, samo retki, prešli su u albanski deo grada da svojima zapale sveće, da vide šta je ostalo od groblja, od grobova.

Da vide, mogu li uopšte naći grobove, spomenike, kosti...

Ono što su i danas zatekli, rečima je neopisivo...
Umom nepojmljivo...

Ovde nisu porušeni spomenici, nisu polomljene mermerne ploče, ovde je groblje zatrto.. Čitavi redovi spomenika sistematski su porušeni, porazbijani maljevima valjda, kamenjem, sa grobova poskidane ploče, unutra zjapi mrak, ponegde belasaju kosti...

Polomljeni su i stari, kameni spomenici, beleg i dokaz da Srbi ovde nisu od juče, na polomljenim crnim, mermernim pločama čiji su delovi razbacani okolo, naziru se ćirilična imena i prezimena, krstovi, delovi portreta sa spomenika.

Pootvarani su i dečji grobovi, Branku Š. polomljen spomenik, na grobu Janićija N. spomen ploča prepolovljena, vidi se samo donji deo lica, ostatka ploče nema...

Dalje, redom, leže spomenici pobacani, poobarani, na njima redom mitrovačke srpske porodice, čitava istorija jednog grada na porazbijanim komadima mermera.

I tišina. Stravična. Tišina koja je jutros zjapila iz pootvarnih grobova, iz mraka, opominjuća.

Na mostu u Bošnjačkoj mahali, kasnije, sreo sam jednog starog mitrovačkog Srbina, poznanika... Bio je preko mosta da zapali sveću. Vraćao se sa groblja nem, učinilo mi se još više sed nego jutros kad je prešao preko...
Pokušao je nešto da mi kaže, umesto reči krenule se suze.

Kilometar i po uzbrdo, ka Zvečanu, kraj puta i dan danas stoji albansko groblje. Na njemu, slava Bogu, ni jedan spomenik nije srušen, ni jedan grob nije otvoren, ni jedna ploča razbijena.

Preko Ibra, u južnom delu Mitrovice Srba više nema.

(Kurir.rs/Z. Š.)