ČUDOTVORNA STAZA! PATRIJARH PAVLE JE OVUDA PROLAZIO I IZLEČIO SE OD TUBERKULOZE: Lekari mu predvideli samo nekoliko meseci života, a on se molio i doživeo isceljenje (FOTO)
ČAČAK – Šumovita planinska staza nekad je bila jedini i najkraći put kojim su meštani Gornje Trepče stizali do manastira Vujan. Ali po svedčenju starih tuda je prolazio i najvoljeniji srpski patrijarh Pavle koji je ovde proveo deo svog monaškog života i u ovoj nadeleko poznatoj božijoj kući se izlečio od tuberkuloze 1946. godine.
“Pričali su mi da je tim putem išao peške od manstira do lekara u banju Gornju Trepču. Mi smo kao deca ovuda prolazili i nadali se da ćemo ga možda sresti”, priča stari meštanin sela Gornja Trepča.
Iako su mu lekari predviđali samo nekoliko meseci života, tad iskušenik u manastiru Gojko Stojčević, a kasnije srpski patrijarh Pavle, doživeo je isceljenje. U znak zahvalnosti ručno je izrezbario mali drveni krst koji se i danas čuva u manastirskoj riznici kao svetinja.
U ovom šumadijskom selu ponosni su što je patrijarh ozdravio upravo ovde i da se to ne bi zaboravilo meštani su pokrenuli inicijativu da se staza kojom je prolazio nazove po njemu – Staza patrijarha Pavla.
“To je staza zdravlja i staza isecelenja. Siguran sam da za Srbe ima simboličku vrednost. Treba da pratimo stazu patrijarhu Pavla i kao pojedinci i kao narod. Sama šetnja ovuda ima lekoviti značaj i daje mir”, kaže za RINU, meštanin Milinko Gojković.
Staza koja spaja manastir Vujan i Atomsku banju Gornju Trepču dugačka je 4,5 kilometara i predstavlja prirodnu oazu na obroncima Vujna.
“Kad bi staza postala prohodna siguran sam da bi to još više upotpunilo naš sadržaj i pružilo gostima nezaboravno iskustvo. Neophodno je da se reše imovinsko pravni odnosi i onda da se krene sa radovima na obeležavanju”, izjavio je Slavko Milenković, direktor Atomske banje Gornja Trepča.
Ali, dok staza ne bude prohodna do manastira Vujan može se stići samo Ibarskom magistralom.
(Kurir.rs/RINA)
"INTERES ZA VRAĆANJE U SRBIJU SVE VEĆI" Predsednik Vučić: Oko Božića plan za povratak ljudi iz dijaspore