BATO IZ POŽEGE VOLI PRAISTORIJSKI ŽIVOT Pravi oružje od kamena, kuje sekire, a evo šta pravi od životinjskih rogova FOTO

POŽEGA – Na prste jedne ruke ne mogu da se nabroje svi talenti koje poseduje svestrani Bato Đokić iz sela Visibabe. Oduvek je, kako kaže, bio zaljubljen u davna vremena, pa je njegova ljubav pretočena i u dela. U svojoj improvizovanoj radionici on kuje staro oružje, isto ono kojim se neolitski čovek borio za hranu, opstanak i život u tadašnjoj zajednici.

“Drvo, kamen i kost jedino je što su oni koristili. Ako ste imali dobro oružje to je značilo da ćete ostati živi. Fascinantno je na koje sve načine su se praistorijski ljudi dovijali kako bi opstali u surovoj prirodi”, rekao je Bato za RINU.

Strele od rogova, noževi od kostiju i sekire od kamena samo su deo neolitskog naoružanja koje Bato pravi na tradicionalan način. Mašinske obrade gotovo i da nema, već ovaj Požežan sve kleše, kuje i oblikuje – ručno.

“Obrada kamena nije nimalo jednostavna. Mi na filmovima i u muzejima vidimo gotov proizvod, ali do njega je izuzetno teško doći. Na kamenoj strelici najzahtevnije je izoštriti vrh, ako tu pogrešite celodnevni rad može biti uzaludan”, ispričao je ovaj kovač starog oružja.

Bato materijal pronalazi sam, takođe u prirodi kao što su to radili naši preci, ali on sam i pravi alate sa kojima posle stvara. A baš kao i nekada, on se vrlo često potpomaže vatrom.

“Na vatri se savijaju rogovi, a onda od njih kasnije možete praviti šta hoćete. Neolitski ljudi najčešći su to koristili za pravljenje češljeva, jer ko je imao češalj imao je i frizuru”, kaže talentovani Požežanin.

Znanje kako se živelo u mlađem kamenom dobu sticao je uz pomoć arheloga. Teoriju je potkrepio praksom, a njegov rad biće zaokružen izložbom koju je planirao u Užicu i to uz pomoć prijatelja – slikarke Gordane Eliot koja ja zadužena za pravljenje autentičnog nakita.

“Bato je pretalentovan, ali njegove ruke naviknute na grublje radove nisu u stanju da se bave finim, sitnim detaljima, tako da ja pravim nakit od kostiju, kamenčića i kože. Trudim se da vešto oslikava tadašnji život, kad su ga ljudi najčešće nosili kao amajliju”, rekla je Gordana.

Međutim, nije neolit jedino doba kojim je Bato fasciniran, pa zato ovaj slobodni umetnik često kuje i oružje nalik onom sa kojim su Rimljani pobeđivali u velikim bitkama. Njegovi mačevi pronašli su primenu i u sadašnjosti, pa ih neretko kriste glumci u pozorištu kako bi što bolje dočarali duh starih vremena.

“Iako je možda igračka, da bi se uradio jedan rimski mač potrebno je uložiti isto vremena i truda kao da sa njim idete u rat”, rekao je Bato.

Svoje stvaranje nastaviće i dalje, a u pauzama svog rada on slika i svira frulu iako nikad nije pohađao ni umetničku ni muzičku školu ali, kako kaže – sve radi po osećaju i tako mu najbolje ide.

(Kurir.rs/RINA)