SRPSKI LOVCI NE ODMARAJU ZA PRAZNIKE: Ne smetaju im ni dubok sneg ni debeli minus,kad zatreba tu su šatra i srneći gulaš

ČAČAK – U ovom trenutku šumama Srbije hoda preko 80 hiljada naoružanih ljudi, naravno radi lovcima koji dobro utabanim stazama odlaze po svoj plen. U lovištima širom Srbije najbrojniji su mladi lovci koji se ovim hobijem bez straha od divljači bave od malih nogu.

“Lovim od svoje 15 godine zato što su svi moji muški ukućani lovci i ja sam to uz njih zavoleo. Već sam aktivan lovac, a ulov je solidan. Najveći trofej do sada mi je srndać koga sam odstrelio u Gornjem Milanovcu prošle godine, kaže Života Milovanović, lovac iz Trbušana.

A njegov kolega u šumi, Marko Radovanović, seća se svog prvog izlaska na teren.

“Bio sam osmi razred kad me je komšija pozvao da idem sa njim u lov. Tada nisam smeo da nosim oružje, ali kad se ispred nas pojavila lisica, dali su mi pušku i odstrelio sam je. Od tada svaki slobodan trenutak koristim da sa prijateljima izađem u lov, jer taj osećaj je neponovljiv. Priroda, psi, iščekivanje, ali i druženje, su ono što lov zaista čini posebnim doživljajem koji ne bih menjao ni za jedan noćni izlazak, priča Marko.

Ali izgleda da lov više nije samo određen za muškarce, jer se sve više pripadnica nežnijeg pola odlučuje za ovaj sport.

“Uz muža sam zavolela planinu, pse i to druženje. Prvi put sam iz puške pucala pre 18 godina, moram priznati da je početnički strah bio prisutan, ali uz pomoć supruga i kolega lovaca to sam prevazišla. Do sada sam ulovila nekoliko lisica i zečeva, rekla je Jovanka, ženski lovac koja se rame uz rame sa muškarcima probija kroz suvoborske šume.

A pored sačekuša lovci znaju da se opuste i na druge načine. Sekcija na Rožnju izgradila je lovačku kuću, ali kad zatreba tu je šatra i lovački kazan, a u njemu sve ono što se našlo na lovačkom nišanu.

“Srneći gulaš je naš specijaliet. Pravi se od srnećeg mesa, divlje svinje, puno luka, pečuraka, povrća i začina. Ova masna hrana nam dobro dođe nakon dana provedenog u šumi, ali posle toga slabije jedemo skoro sedam dana”, kroz osmeh je rekao glavni kuvar među lovcima Slobodan Pajić.

Međutim, u šumi ne važe šumska nego striktna, zakonom regulisana pravila.

“Lovci su tačno upućeni šta i kad smeju da love, na koji način, a najveći broj lovaca se toga i pridržava. Svi oni moraju posedovati lovačke dozvole kako ne bi bili sankcionisani zbog krivolova”, ističe Bratislav Bojović upravnik lovišta.

Lovačka druženja, uz nezaobilazne lovačke priče, kako kažu, uvek traju do ranih jutarnjih sati.

(Kurir.rs/RINA)