ČAČAK – Starešina manastira Vujan, arhimandrit Jovan (svetovno Milan Nikitović) biće sahranjen danas u porti tog starog hrama pod planinom.

Meštani ovog kraja tužni su zbog strašne vesti. Iguman je inače vozeći svoju "ladu nivu" nastradao u sudaru sa teretnim vozilom na magistralnom drumu kod Preljine.

Nikitović je rođen 1946. godine u Gornjoj Trepči. Završio je Bogosloviju i na dužnost starešine manastira postavljen je 1983. godine. Ktitor ovog manastira, izgrađenog 1805. godine na temeljima nekadašnje crkve podignute u 13. veku, posvećene Svetom arhanđelu Mihailu je Nikola Milićević Lunjevica, iz obližnjeg sela. U ovoj svetinji se u godinama Drugog svetskog rata iskušavao Gojko Stojčević, pokojni monah Pavle i dve decenije zatim patrijarh Srpske pravoslavne crkve.

Iguman Jovan bio je miljenik parohijana iz okolnih sela, poštovali su ga jer je čuvao sećanje na pokojnog patrijarha, a sa rođenom sestrom Jelom, svetinju je održavao i uređivao na radost i ponos svih. Zahvaljujući njemu proširen je put do manastira, uvedeni su struja i telefon, popravljen je stari i napravljen novi konak, izgrađena manastirska kapija.

1578395071291298-1573389519manstirvujanfotorina-iff.jpg
Foto: RINA

Čitava porodica Nikitović, inače, posvećena je crkvi. Jovanov brat Dragan bio je sveštenik u Čačku, drugi brat Arso kaluđer, dok im je sestra Jela i danas monahinja u Vujanu, gde je samo dvoje Nikitovića činilo manastirsko društvo.

Ktitor ovog manastira je Nikola Milićević Lunjevica, iz obližnjeg istoimenog sela, a u ovoj svetinji se u godinama Drugog Svetskog rata iskušavao Gojko Stojčević, pokojni monah Pavle i dve decenije zatim Patrijarh Srpske pravoslavne crkve.

Patrijarh Pavle se u manastiru pod Vujnom izlečio od tuberkuloze, u ono vreme neizlečive bolesti, moleći se za svoje zdravlje pred moštima nepoznatog sveca, koje se nalaze u priprati manastira. U ovoj svetinji se čuva krst koji je patrijarh Pavle izrezbario dok je u njemu boravio kao iskušenik i na čijoj poleđini se nalazi posveta: "Manastiru Vujnu, o isceljenju, priloži rab božji Gojko, 1946".

(Kurir.rs/RINA)