VERA JE POSLEDNJI JORGANDŽIJA U KRAJU: Dobar jorgan može da traje i 50 godina, a evo kako da ga sačuvate od moljaca

LOZNICA – Kad baš dobro zazimi onda je važno čime će se čovek pokriti u hladnim noćima, a stari ljudi kažu da boljeg pokrivača od jorgana punjenog vunom nema. Pod jorgan planinom nema zime tvrde oni koji su to iskusili, ali je danas sve manje onih koji tu noću nalaze toplotu. Ipak za sve koji znaju šta znači dobar jorgan tu je Vera Aleksić iz Grnčare kod Loznice poslednji jorganždija u ovom delu Srbije.

Jorgane šije poslednju deceniju i po, a u tajne starog zanata uvela je njena majka Milanka Petrović koja iako ima 84 leta i danas priskoči u pomoć ćerki. Kako kažu, na svakom krevetu nekada se u kućama Jadra nalazio jorgan, ali su ta vremena prošla.

- Oni koji znaju šta je stvarno dobro i danas traže jorgane pod kojima zime nema. Ove jorgane punim vunom, a na vunu nikad niko nije bio alergičan. Klasični jorgan je veličine 1,40 sa dva metra, a za njega je potreban kvalitetan materijal, platno kakvog danas ima koliko hoćeš, dva i po kilograma vune uređene za jorgan, što mora da se naglasi. Vuna je u ‘’tabli’’ i samo se lepo raširi po pripremljenom materijalu postavljenom na ramu za izradu jorgana, kredom se sve lepo iscrta kada se pažljivo premeri, tu je i dobar konac da se sve dobro prošije kako bi bilo čvrsto. Uglavnom jorgane traže u jesen i zimu, ali je bilo porudžbina i u letnjim mesecima. Tada radimo u dvorištu, sunce greje, vetar piri i tako je još lepše šiti jorgane – priča Aleksićeva.

Koliko je ih do sada uradila nema evidenciju, ali se dešavalo da ljudi traže i po pet komada. Radi u velikoj sobi gde je postavljen ram, a za jedan jorgan potrebno joj do osam sati radi, zavisi od šare, ali ako joj pomaže majka to bude urađeno i brže. ‘’Pomoćnik’’, majka Milanka je inače, jorgandžijski zanat, kako priča, ‘’ukrala’’. U njenu kuću je, seća se ona, jednom došao jorgandžija iz Loznice. Dok je šio jorgan ona je gledala šta i kako radi i prosto očima ‘’ukrala zanat’’.

- Majstor nije istoga dana završio posao i ostalo je da dođe sutradan i dovrši započeto. Čim je otišao uzela sam iglu i sašila jedan, pa drugi jorgan. Koliko sam otada uradila jorgana ne znam im broja, ali ih je sigurno bilo baš mnogo – uz osmeh govori ona.

Dok završava još jedan jorgan Aleksićeva kaže da on može da traje i duže od jednog veka. Potrebno ga je, kaže, samo leti povremeno iznosisti na sunce da se ‘’osunča’’ kako ga moljac ne bi napadao. Vera Aleksić kaže da za sada nema naslednika u ovom poslu i da je, koliko zna, jedini jorgandžija u ovom delu zemlje.

Jorgane će praviti dok ima onih koji žele baš takav pokrivač i koji znaju da je on najbolja zaštita od hladnoće. Onaj ko je jednom odsanjao pod jorgan planinom zna o čemu govori ova vredna žena, jorgandžija iz Grnčare.

(Kurir.rs/T.Ilić)