DARKU SU TEK 22, A DOMAĆIN JE ZA PRIMER: Sa svojom Draganom gaji 46 muznih krava i ore 20 hektara plodne moravske zemlje

Mlad sam se oženio, imam divnu suprugu, koju da sam preko sveta tražio, ne bih bolju našao. Lepo se slažemo i sve svoje planove vezujemo za naša Samaila. Daće Bog da kuću i decom napunimo, kaže Darko

Dvadesetdvogodišnji Darko Plavšić iz Samaila kod Kraljeva, za razliku od mnogih generacijskih drugova, ali i onih puno starijih, od malih nogu je sanjao drugačije snove, praveći planove za ostanak na svojoj dedovini i očevini.

Vredni samailski domaćin sa suprugom Draganom u porodičnom domaćinstvu gaji 46 muznih krava, teladi i junadi, i obrađuje oko 20 hektara plodne moravske zemlje. Usput kuje planove za budućnost.

"Oduvek sam sanjao da živim na selu i budem svoj na svome, kako to moji stariji meštani kažu, znajući, pritom, da sam jedan od retkih koji selo hvali i u selu živi. Mlad sam se oženio, imam divnu suprugu, koju da sam preko sveta tražio, ne bih bolju našao. Lepo se slažemo i sve svoje planove vezujemo za naša Samaila. Daće Bog da kuću i decom napunimo“, priča Darko.

Supruga Dragana takođe voli selo. Tvrdi da na selu može lepo da se živi ako si vredan i uporan a ovaj mladi bračni par to zaista jeste.

"Mi smo najveća podrška jedno drugom, pravimo zajedničke planove, pomažemo se i hrabrimo.Imamo iste želje i ciljeve i što se tiče porodice a i celog našeg domaćinstva. Ljubav, poverenje i razumevanje koje gajimo od našeg prvog susreta su najveći motiv da istrajemo u našim namerama i željama", kazuje Dragana.

Čim je završio Srednju poljoprivrednu školu u Kraljevu, Darko je napunio štalu stokom. Nije želeo na fakultet, već odmah na njivu i u štalu.

"Nije što je moj ali je vredan do mila boga"

- Vredan je do mila boga, nije što je moj. Hteo je trideset krava u štali, pa četrdeset, sad mu je želja da ih ima pedeset. Trenutno predaje svakog dana oko 350 litara mleka i veli da želi više. Podržavamo ga u tome i pomagaćemo ga koliko možemo. Zaslužuje, kaže ponosna baba Slobodanka.

U težim poslovima na njivi, livadi u štali Darku najviše pomaže deda Dragoslav. Punog srca ističe da je unuk bolji od njega, što mu je i bila davnašnja želja.

"Ko da ga ne voli i ne poštuje kad je takav, pun volje da napreduje i stvara. Zato sam mu s velikom radošću prepustio domaćinstvo da on njime gazduje kako misli da je najbolje. Ne pije,ne puši, ne dangubi po kafanama ali voli društvo i vole ga i stariji i mlađi.

Imamo i ovu divnu snajkicu, bog je video i Darka i našu kuću, samo da nam je živa i zdrava, i podari nam punu kuću unučadi“, zadovoljno govori deda Dragoslav.

Kod Plavšića red se zna, kao kod pravih srpskih domaćina. Svi dogovori tri generacije obično se postižu uveče za trpezom za kojom su svi a sledećeg jutra posle zajedničke kafe svako ide na svoj posao. Tako kuća i napreduje.

(Kurir.rs/RINA)