LOZNICA – Stariji Lozničani koji su nekada voleli da popiju soda vodu sada ponovo mogu uživati u njoj, a mladi okusiti piće kojeg više od tri decenije gotovo da nije bilo na tržištu.

Zahvaljujući Zoranu Stevanoviću, koji je oživeo stari zanat ona je ponovo tu, a ljubitelji špricera znaju da za to piće soda vodu ništa ne može zameniti.

Stevanović je još kao student voleo špricer, od belog vina i soda vode, koji je jedini pravi dok je, kaže, mešanje vina i mineralne vode gemišt, odnosno "to nije to’’. Odlučio je pre tri godine da sam počne proizvodnju soda vode i krenuo u priču "Sodadžija stari" vrativši sodarski zanat u Loznici gde se ovim poslom niko ne bavi.

loznica--boce-za-soda-vodu.jpg
T. Ilić 

- Kada sam odlučio da se bavim ovim pronašao sam u Somboru starog sodara čiji je deda u Pešti učio zanat i ima mašinu iz 1903. Nabavio sam ovu mašinu staru 83 godine koju sam osposobio i stavio elektromotor kako ne bi moralo da se radi ručno, kao nekada. Čekam da mi stigne pločica sa imenom koju ću postvaiti na mašinu koja se zove "Biljana" po ćerki starog sodažije. Mašina može napuniti i 200 flaša vode za 60 minuta, ne greje se i ukoliko je potrebno može raditi 24 sata. Industrijski proizvedene soda vode ima na tržištu, ali nije ni blizu ove što pravimo moje kolege i ja u sodari, odnosno sodadžijskoj radnji. U ovom kraju, a i šire osim mene niko ovo ne radi, dok u Beogradu postoje dve, tri sodarske radnje - kaže jedini loznički sodadžija.

U proizvodnji koristi gradsku vodu koja se filtrira, prečišćava i omekšava u rezervoaru, odatle se pumpa u mašinu, tu se meša i pod pritiskom obogaćuje prehrambenim ugljen-dioksidom. Puni se u flaše, obične, plastične ili sa sifonom. Nekoliko delova za sifon-flaše proizvodi se u Mađarskoj, ručica, dno i cevčica, pa su zato nešto skuplje, ali se više puta mogu upotrebljavati, ili zameniti kada se donesu na naredno punjenje. Stevanović objašnjava da je soda voda gazirana, slabomineralna, višestruko filtrirana i pametna alternativa običnoj vodi. Ona u sebi nema soli, šećera, bez kalorija je i sto odsto prirodna. Pošto je niskomineralna mogu je piti i oni sa povišenim pritiskom.

- Trebalo bi na trpezi napraviti mesta za soda vodu jer je, osim za kvalitetan i pravi špricer, dobra protiv gojaznosti, dehidratacije, za varenje, ublažava gorušicu, odlična je i za razblaživanje gustih sirupa i domaćeg soka. Učestvujem na manifestacijama koje se bave domaćim proizvodima. Može se piti rashlađena u frižideru bez bojazni da će posle toga zaboleti grlo – objašnjava sodadžija koji koristi posebne drvene gajbice pošto flaše zbog oblika i veličine ne mogu da stanu ni u jedne druge.

loznica--posebna-massina-i-posebne-gajbice.jpg
T. Ilić 

On je uradio i posebna kolica kao ona koja su nekada ulicama gurale sodažije i na raznim manifestacijama i tako privlači pažnju posetilaca. Stevanović kaže da se soda voda može služiti i sa suvim ledom kada iz čaše počinje da izlazi ‘’dim’’ pa je veoma neobično piti ovu tečnost koja se ‘’puši’’. Ljubitelji pravog špricera znaju da njega nema bez soda vode, a zahvaljujući Stevanoviću u lozničkom kraju mogu da ga spreme na pravi način. Inače, knjige kažu da je pronalazač soda vode Džozef Pristli (1733–1804), engleski naučnik iz 18. veka. Bio je hemičar, pisac, učitelj i političar, 1774. je otkrio kiseonik, a identifikovao je i druge gasove: amonijak, ugljen-monoksid, azot-oksid, sumpor-dioksid.

(Kurir.rs/T.Ilić/ FOTO: T. Ilić)