Kao jedna od mere za sprečavanje širenja virusa korona propisana je i zabrana starijima od 65 godina da napuštaju svoje domove, a jedina pogodnost koju imaju meštani sela oko Zrenjanina jeste što mogu da izađu u svoja dvorišta i bašte.

Katica Rožaje ispričala je da joj propisana zabrana i ne pada mnogo teško jer je u mogućnosti da "šetka malo po dvorištu i pomalo obrađuje baštu".

"Nađem zanimaciju, odem malo u baštu, kopam, a i u kući se snađem nekako", priča.

Što se tiče potrebnih namirnica i lekova, ali i svega drugog, to joj obezbeđuje komšinica koja se sama ponudila da joj pomogne.

"Kada god ide u prodavnicu, gde god da ide, u apoteku, uvek me pita da li mi treba nešto i onda mi donese", ispričala je Katica i dodala da joj je čak i snimak očiju odnela kod doktorke, koja je na osnovu toga utvrdila da se radi o alergiji i prepisala joj kapi.

Katica se sa komšijama čuje telefonom, a ponekad organizuju da piju kafu zajedno, ali na udaljenosti, iz svojih dvorišta, sa zaštitom nosa i usta. Osim komšija u svom selu nema rodbine, a deca su joj u Nemačkoj, zbog kojih je ova situacija više brine, nego zbog nje same.

"Oni su u Nemačkoj i ko zna kako žive. Nisu još u izolaciji, rade, idu na posao. Imam staru majku koju sam morala da stavim u starački dom, puni 87 godina u maju, a sada ne mogu ni kod nje da odem, samo telefonom možemo da se čujemo", ispričala je.

Zabrana izlaska teže nego Katici pada Sretenu Mitroviću, koji ima 72 godine i živi sam.

"Nemam strah, samo mi je ograničeno kretanje, a nisam navikao da sedim u kući. Kada ima nešto da se radi u bašti, tada i radim, ali sada nema ništa i tesko mi je što moram da sedim kod kuće. Ne mogu da odem ni na pecanje, puštam koke u dvorište, pa sa njima malo šetam", ispričao je Sreten.

Pomažu mu mlađe komšije, a druže se tako što se, kako priča, dovikuju iz svojih dvorišta.

(Kurir.rs/Tanjug/Foto ilustracija: Profimedia)