Kineski ili, kako ga još zovu, svemirski krompir je biljka najbogatija selenom od svih koje se mogu naći na našem tržištu, ističe proizvođač Slobodan Videnović

PEČENJEVAC - Kinezi koji su u Pečenjevcu na dva i po hektara gajili organsko povrće otišli su odavno sa zakupljenog gazdinstva, ali su ostavili trag. Pronašao ga je, i već neko vreme uspešno sledi, Slobodan Videnović.
Iako po boji podseća na cveklu, po obliku na rotkvicu, to je i dalje krompir, ali kineski ili, kako ga još zovu, svemirski. Kineski krompir je biljka najbogatija selenom od svih koje se mogu naći na našem tržištu, ističe Slobodan Videnović.

"Reč je o izuzetnom proizvodu koji pored selena ima i drugih prednosti. Uostalom, internet je danas svima dostupan i sve može da se pročita", kaže Videnović za RTS.

Videnović je, za početak, imao kilogram krompira koji je dobio od Kineza koji su u Pečenjevcu svojevremeno zakupili malo imanje na kojem su proizvodili organsko povrće. Sada sam proizvodi i semenski krompir, jer ga Kina ne izvozi. Malo po malo, stigao je do površine od deset ari krompira za jelo.

Kineski krompir nije zahtevan za proizvodnju i baš tu Videnović vidi svoju šansu. Za to povrće trebalo bi, smatra Videnović, da se zainteresuje i naše Ministarstvo poljoprivrede.

"Dovoljno je reći da Kinezi od ovog proizvoda izvoze samo prerađevine, da su čips i pire od njega neprevaziđeni i da se koristi čak i voda u kojoj se krompir kuva", navodi Videnović.

To što se Slobodan među mnoštvom kineskog povrća odlučio za krompir, a ne, recimo, za kinesku salatu ili kupus, nije slučajno.

Pečenjevce je decenijama čuveno po proizvodnji krompira. Stotine hektara je i ove godine zasađeno. I mada na prvi pogled izgleda da je suša plodove već povadila, najveći proizvođač krompira u selu kaže da razloga za brigu nema.
"Biće krompira i za izvoz. Borili smo se krvavo. Navodnjavali, zalivali, sačuvali smo i kvalitet i količinu", kaže Novica Stefanović, rekorder u proizvodnji krompira.

Krompirom će Pečenjevce ove godine hraniti bar pola zemlje, sam Slobodan tek mali broj ljudi, ne samo zbog ograničene količine, već i zbog cene.

Videnović navodi da taj krompir ni u Kini nije dostupan svima. "Skup je - cena je 1,20 evra", navodi Videnović.
Ako je kilogram našeg krompira dvadeset dinara, računica je jasna, a ukus - to se mora uporediti, najbolje, kako kažu, u septembru.

kineski-krompir.jpg
RTS 


Purpurna orhideja

Krompir sladunjavog ukusa i ljubičaste ili purpurne boje proizveden je iz semena koje je mutiralo tokom svemirskog leta na koji ga je odnela kineska letelica.
Osim krompira, u Kini su proizveli i druge vrste mutiranog voća i povrća, čije je seme izlagano svemirskoj radijaciji, pritisku i bestežinskom stanju.
Neki kažu da biljke dobijene iz takvog semena mogu da budu hranljivije i da daju veći prinos, ali mnogi naučnici smatraju da slični rezultati mogu da se dobiju i u laboratorijama.