PORED OVOG SVETOG BORA U MANASTIRU NIKOLJE USLIŠENE SU MNOGE MOLITVE: Štiti ga majka Božija, a evo šta treba da uradite

Verovanje u moć drveća staro je koliko i čovečanstvo. Nekad su se i njima podizali hramovi, a ljudi su se molili za zdravlje i sreću.

Manastir Nikolje jedna je od najstarijih svetinja na maloj Svetoj gori, kako još nazivaju Ovčarsko – kablarsku klisuru. Sveti bor zauzima centralno mesto, i prema predanju ima isceliteljsku moć jer se veruje da molitve pored bora bivaju uslišene.

- Tokom istorije postoje konkretni podaci o tome da su ljudi ovde dolazili i molili se za izlečenje. Zna se tačno ko su oni bili i od čega su izlečeni. Većinom su to bile žene koje su imale psihičke probleme. Veruje se da ovaj bor štiti majka Božija, na njemu se nalazi mala ikona i postoji verovanje da ukoliko oko tog bora iskrenog srca poželite želju, pomolite se, zatim obiđete tri kruga, da će ona biti i ispunjena. To predanje se prenosilo sa kolena na koleno i zato danas nema vernika koji poseti manastir Nikolje, a da ne obiđe i ovo sveto drvo - kaže Snežana.

Na samoj obali Zapadne Morave, skriven u živopisnoj šumi ispod stenovite klisure, manastir Nikolje bio je mesto gde se svojevremno od Turaka sakrila kneginja Ljubica, žena Miloša Obrenovića i upravo tu su sahranjena dva njihova sina.

- Novorođeni sin kneza Miloša sahranjen je ispod bora, zato se tom drvetu posvećivala i još veća pažnja i često su ga posećivali. Drugi sin kao petogodišnji dečak sahranjen je iza zapadnog dela crkve. Taj dečak zvao se Petar i krstio ga je Karađorđe po svom ocu i upravo je to veza kako su Karađorđe i Miloš Obrenović bili kumovi - ispričala je Snežana Ašanin.

Zabeleženo je da manastir Nikolje od svog postanka nikad nije bio pust i da se kandilo u njemu nikad nije gasilo. Kroz vekove je bio muški, a od 1945. godine postao je ženski manastir. Tokom istorije bio je značajan kulturno prosvetni centar. Imao je školu za parohijske sveštenike i razvijenu prepisivačku delatnost.

(Kurir.rs/RINA)