- Piješ li kaficu. Nesi li ustala... A, be brate, kude si... Evo me u Beograd. Dođosmo, posle pet meseci. Će pijemo, će slavlje pravimo, samo da stignemo kući - bude iz busa sve redom po Nišu i okolini dvojica gastarbajtera. Sabajle, još u četiri sata jutros, ušli u Srbiju. Nema testa, nema izolacije, dobili uputstvo - nemojte mnogo kontaktirati u narednih 14 dana, idite kod doktora ako nešto osetite...

Saša i Nenad su još pre dva dana zapucali iz Lajpciga. Jedva dočekali. Rade vodu i grejanje, vele posla kol'ko oćeš, gazde dobre, al' se oduži... Još 20. marta imali karte za let. Propade, naravno.

- Krenemo na Češku, autom nekoliko nas. Al' ne daju. Nema prolaza. Idu samo kamioni. Kud ćemo, okrenemo na Minhen - počinju dvojica drugara.

A onda preko Austrije.

- Lagano prođemo, nit' nam ko šta traži, nit' nas pita. Kakav crni test, ni maske niko nigde ne pominje. Okrenemo na Mađarsku. Lepo uđemo, al' nas oteraše na neki parking. Bar hiljadu vozila je bilo tu. Sedam sati smo čekali, pustiše nas sinoć u osam s tog parkinga, nalepiše tranzit na auto i teraj - priča Saša.

whatsapp-image-20200522-at-09.51.18.jpg
Kurir 

Okrenu na Kelebiju, al' ne može se, mora se na Horgoš.

- Kažu nam na Horgošu, to mora tako zato što nam Mađari zalepiše onaj tranzit. Pola sata smo čekali da uđemo u Srbiju i u 4 ušli. Nema gužve. Dadoše nam ovaj papir oko korone. Sad samo da dođemo kući, ne možemo da iščekamo - priča Saša.

On i Nenad su još 10. januara otišli u Merzeburg pored Lajpciga i sve vreme su radili.

- Nema tamo ni policijskog časa, ništa. Sve normalno, jedino što 20-ak dana su od radnji radile samo prehrambene. E, svako mora da nosi masku. Jes' ponekad muka, al' navikneš - veli Saša, a Nenad se smeje:

- Eve mi je u džep. Navika.

Idu da vide familiju, al već za koji dan predaju pasoš za novu radnu vizu.

- Vraćamo se. Ovaj put Minhen, tamo nas gazda šalje. Bože zdravlja...

J.S.S

Radost

Ni unuku još nisam video

Saša je 25. januara postao i deda, sa svoje 42 godine, ćerka mu je podarila unuku. Ali zbog korone još je nije video.

- Jedva čekam da vidim unuku. Dete ima četiri meseca, a još je nisam video - priča Saša, dok se iz usta pola autobusa ote: "E, svaka ti čast! Nek je sa srećom!"