PRIČA O DVA SELA : BOGATSTVO SE KRILO U PLASTENIKU

Stajkovce je izuzetak - iz njega se niko ne iseljava, a iz godine u godinu u školi je sve više đaka. Iz obližnjeg sela Batulovce, koje ima istu zemlju, ali drugi stav, ovde dolazi najviše nadničara

Stajkovce pored Vlasotinca tipično su naše selo sa strmim i krivudavim sokacima umesto ulica.

U mestu gde se sokaci susreću smešteni su škola, prodavnica i poslastičarnica, pa je to "centar". Kuće su mahom na dva sprata i nezavršenim trećim u potkrovlju, sa urednim ograđenim dvorištima iz kojih se stupa na izjedeni asfalt, preko kojeg, po pravilu, cure potočići vode. Uopšte, u većini naših sela južno od Beograda uočljiv je nesklad u uređenosti između privatnih, ograđenih, i javnih površina, na veliku štetu ovih drugih...

Rade i na Božić

Ali ono što Stajkovce izdvaja od svih drugih sela jeste njegova okolina. Dokle god sa terasa, na sve četiri strane, pogled seže, i leti - sve je belo! Kao u narodnoj pesmi: Nit je snijeg, nit su labudovi... već šatori, odnosno plastenici u kojima Stajkovčani gaje povrće i hrane Srbiju.

Stajkovac radi, Beograd jede! I Niš, i Leskovac... U Stajkovcu svako dvorište ima plastenik i skoro svaki pedalj zemlje je pokriven plastenikom.

Mnogi od njih zimi se greju specijalnim kaloriferima, pa Stajkovčani "seju sve što niče": spanać, mladi luk, zelenu salatu, rotkvice, rani paradajz, rani krastavac, ranu papriku, onda kasnije sorte ovog povrća i, najkasnije, one za zimnicu... pa opet ukrug. Proizvodnja ne staje.

Stajkovčani se nikad ne odmaraju, ko ima plastenik, i na Božić mora da radi.

Gde je bolje, tu se živi

U leto, vazduh je pod sunčevim zracima u plastenicima već oko podneva vruć kao u paklu. Zato se ustaje u četiri, pola pet, da bi od pet moglo da se kopa, plevi, bere... Rade i po četiri generacije jedne porodice, i još se angažuju nadničari iz susednih sela.

Stajkovce je u većini državnih statističkih tabela izuzetak. Ovo selo ima oko 1.500 stanovnika - i raste! Iz njega se niko ne iseljava, a iz godine u godinu u školi je sve više đaka. Istina, taj je rast spor, ni o kakvom bumu nije reč, ali i takav je više nego vredan pažnje. Jer ogromna većina sela u Srbiji smanjuje se i gasi.

Devojke iz Vlasotinca, Leskovca, čak i iz Niša, udaju se za stajkovačke momke, a momci sa svih strana dolaze na prizetstvo. Razlog je prost: gde je bolje, tu se živi!

Siniša Pavić izabrao je Stajkovce za rodno selo nekoliko svojih junaka iz serije "Porodično blago". Njegova žena Ljiljana je iz Vlasotinca, a Vlasotince i Stajkovce kao grad su i predgrađe. Između njih je samo selo Batulovce.

Propale fabrike

Iz tog sela, Batulovca, najviše je nadničara u stajkovačkim plastenicima.

Ista zemlja u oba sela, ali u Batulovcu plastenika nema, a u Stajkovcu... rekli smo: kao čadori turske vojske na Kosovu!

U Batulovcu su ranije, u socijalizmu, postojale fabrika trikotaže i ciglana u državnom vlasništvu, pa Batulovčane zemljoradnja nije zanimala. Rad od sedam do tri, menza, krediti, svakog prvog plata, godišnji odmor, bolovanje... ko će da se kalja i savija grbinu oko tam' neku papriku? Lepo si odiv, pa si kupiv na pijacu!

Ali, kao u onoj basni o cvrčku i mravu, fabrike su propale, prestale plate, a znanja, ni kapitala za podizanje plastenika nije bilo.

Pa sad Batulovčani idu u Stajkovce na nadnicu.