SUDBINA SE ŽESTOKO NARUGALA MILOSAVLJEVIĆIMA: Trojica braće odrasla uz konje, svih 17 odnela nabujala morava
Velimir, Veljko i Vladimir ne žive po današnjim normama, vredno rade, ne idu u kafane, na životinjama iznose drva iz šume
Sudbina se žestoko narugala porodici Milosavljević iz Dljina kod Lučana kad im je u utorak u nabujaloj Zapadnoj Moravi nestalo 17 konja, od čijeg rada su prehranjivali 12-člano domaćinstvo. Glava kuće Slobodan 25 godina uzgajao je krdo, o kojem se, sa svoja tri sina Velimirom (31), Veljkom (30) i Vladimirom (28), brinuo kao da su članovi porodice.
Rastući uz oca, i trojica njegovih sinova zavoleli su životinje i zajedno s njima odrastali u dobre i poštene ljude. Velimir, Veljko i Vladimir uopšte ne žive životom uobičajenim za ovo vreme. Vredno rade, na konjima iznose drva iz šume, ne idu u kafane, kafiće i diskoteke. Utoliko je i njihova tuga za plemenitim životinjama koje im znače sve još veća, nepojmljiva.
Vrištali kao deca
Ne mogu da zaborave taj kobni dan. Pričaju da su konji vrištali iz podivljale reke kao mala deca.
- Sad ih još čujemo. Kao da su kukali, tražili pomoć, a mi smo ih slušali, plakali i ništa nismo mogli da učinimo - uglas kažu.
Slobodanovi sinovi od utorka ćute, povlače se po dvorištu, liju teške suze za Jadranom, Bebikom, koja je bila najmanja, za Lepom, Šarom, Dorom, Putaljem... Gledali su slike i plakali kao za najmilijima.
- Oko devet voda je počela da nadolazi, konji su bili na pašnjaku, na ostrvu usred Zapadne Morave. Velimir se nekako s našim prijateljem Branom prebacio preko da ih spasava, voda je nadolazila sve više, a konji nisu hteli u vodu - ispričao nam je Veljko.
- Zvali smo ih, vabili, činili šta smo mogli, oni su se samo sabijali u gomilu. Nešto kasnije, voda ih je samo podigla, počeli su da plivaju, jedni uzvodno, drugi nizvodno, da nestaju u strašnom kovitlacu - dodaje Vladimir.
Duša boli, noć je bila strašna.
- Do pola dva čulo se njihovo vrištanje iz reke, sve tiše i tiše, gubili su polako snagu i oni najjači. Šta da učinimo, dole je bilo tri metra vode, strašna matica koja je nosila sve pred sobom. U pola dva, iz vode smo izvukli kobilu Bebu, koja je doplivala do blizu obale i gubila snagu, ujutru smo Brnju našli u raklji vrbe, bio je iznemogao, jedva je držao glavu iznad vode. Zagrlio sam ga i nekako pored čamca dovukao do obale - priča Veljko.
(Kurir.rs / Zoran Šaponjić / Foto:Z.Š.)
"NEĆU DA OLOŠ UPRAVLJA SRBIJOM" Vučić: Podigli smo zemlju iz potpune propasti, kao feniks iz pepela! Kažem vam - prekinite, o prelaznoj vladi se neće odlučivati